Prebijanje glumaca

O slučaju Pozorište mladih u Novom Sadu je pisano i pisaće se dok god to pozorište ne stane na noge – to jest ponovo počne da prikazuje  predstave na sceni, a ne oko nje. Drama izvan scene bila je dramaturški uspešna, jer je kulminacija bila neočekivana i za najveće poznavaoce zapleta oko štrajka i uzroka štrajka. Štrajkači su prebijeni, a sumnja ko je poslao batinaše je tako providna i deluje toliko naivno, da čovek posumnja da je to nemoguća varijanta, jer je ili neinteligentna ili ohola. Batinaše su poslali, bar kako danas stoje stvari, političari, verovatno u dosluhu sa onim koji je povod ili uzročnik štrajka, a koji su time na najgori način pokušali da brane, primenjuju ili demonstriraju svoju moć. Neko duhovito reče da je to "dogovorni haos". Ja zaista ne znam tačno koje su to političke snage u pitanju, ali za ovo o čemu hoću da pišem to i nije najvažnije.

Reč je o odjecima tog nemilog događaja.

A odjeci su veliki, kako u sredstvima javnog informisanja, tako i u modernijem, elektronskom, vidu, na sajtu. Sajt "Politika" je ovih dana bio odlično posećen, pa je preko njega mogućno oslušnuti glas naroda na tu temu.

Naravno, pretpostaviću da  su se na sajt javili  sve sami lično nezainteresovani čitaoci, a ne i učesnici u "slučaju Pozorišta mladih". Kad su već tako "lepo" organizovali batinaše, šta ih košta da organizuju i komentare na štetu prebijenih i istine! To ne boli.

Komentari se mogu svrstati u tri kategorije, na one koji osuđuju krivce za štrajk i batinanje i na one koji apeluju da je "Politika" trebalo da omogući i da se čuje i "druga strana". Ima i komentara koji su na neki svoj način neutralni.

Oni koji apeluju da se čuje i druga strana, pozivaju se na važnu instituciju u modernom i demokratski orijentisanom novinarstvu – istraživačko novinarstvo. Tako Scooma piše: "Evo lepe prilike za istraživačko novinarstvo; ako ’Politika’ ima takvih ambicija neka pošalje u NS novinare i neka zagrebu malo dublje u ovu priču i iznenadiće se šta tu sve ima. Kada te napadne grupa huligana čisto sumnjam da možeš proći bez modrica na licu. Ovi siroti glumci imaju ozlede kao da su pali sa bicikla."

Ironija je zaista ubistvena. Komentar kao da vapi za dubljim ranama i povredama. Ne znam, ali povreda vratnih pršljenova može imati kobne posledice za svakoga, a pogotovu za glumce koji mogu da budu onesposobljeni da se ubuduće bave svojom profesijom. A istraživačko novinarstvo je zaista ozbiljna tekovina.   

Onima koji bi se, na prvi pogled, mogli nazvati objektivnim, uglavnom smeta što prebijeni štrajkači, po fotografijama sudeći, ne izgledaju mladi, a prebijeni su kao članovi Pozorišta mladih. Ovde je reč o očiglednoj neobaveštenosti. Pozorište mladih je zapravo pozorište za mlade, pozorište mladih gledalaca. Osnovano je kao Lutkarsko pozorište Sokolskog društva 1931. godine u zgradi gde je i danas, nekadašnjoj Sokolani. Dakle, ovaj tužan događaj dešava se u godini jubileja.

Ja ne znam starosnu strukturu ovog novosadskog teatra. Naravno da bi bilo važno da u Pozorištu mladih deluju kao stalni članovi i mladi glumci, ali je nemogućno imati jedno dotirano pozorište sa stalnim ansamblom koje bi uvek imalo u svom sastavu samo mlade glumce. Ne postoji zakon o pozorištu koji bi omogućavao da članovi ovog ili bilo kod pozorišta budu otpušteni ili penzionisani kad, recimo, napune 35 godina (jedan od sajtera predlaže čak 32 godine), kamoli još manje. Takav zakon bi morao da predvidi instituciju ugovornih, a ne stalnih zaposlenja, kako je to sada "zakucano" po Zakonu o radnim odnosima. Stalno mladi ansambl čak ne mogu zbog toga da imaju ni naša dva Narodna pozorišta (beogradsko i novosadsko) koji u ovom trenutku mogu baletske igrače da penzionišu po privilegovanom stažu tek sa 50 godina, kad već uveliko nisu za beli balet, umetnost mladih. Sindikat baletskih igrača se bori da se bar ukine starosna granica, te balerine i igrači mogu da odu kad napune staž, dakle, tu negde, sa 40 do 45 godina. Da pretpostavimo da je Tomislavu Kneževiću uspela ideja da rasputi ansambl, pa ga ponovo angažuje (i time "nadmudri" štrajkače), i to samo mlade glumce, oni bi, posle desetak-petnaestak godina, svi zajedno ostarili i Pozorište mladih opet ne bi bilo pozorište mladih glumaca.

Najoriginalniji je sajt-komentar iz Berlina. On se jasno opredelio time što je napisao da "zlikovci prebiše glumce", ali poručuje "Politici": "ti prebi jezik!". Borislav citira izraze zbog kojih bi "uši zavrteo": "umetnička neslaganja i razmimoilaženja", neko je "izvukao deblji kraj", svi su "zapali u blokadu", a policija je "uradila istražne radnje". Od ovog komentara Pozorište mladih neće imati nikakve koristi, a mogla bi ih imati dobra stara, a podmlađena "Politika".