У књигама само малобројни

После три године легализације бесправно подигнутих објеката у Србији, овај процес је практично, опет, на почетку. Број нелегалних грађевина, које су њихови власници у међувремену укњижили, није достигао ни 20.000. Премало када се зна да је то тек нешто више од пет одсто од укупно 368.000 таквих грађевина које су и званично пријављене као "дивље" по новом Закону о планирању и изградњи који је актуелизовао ову могућност 2003. године. Мерено према неким другим аршинима који указују да у Србији има чак милион таквих грађевина, али очигледно њихови власници нису били вољни да се евидентирају као такви и, што је још важније, да измире своје обавезе према држави, број легализованих дивљих објеката пада на промиле.

Много разлога за симболичан учинак овог посла може да "стане" између цифара о легализованим објектима и оних који се и сада рачунају у дивље. Почев од преоптерећених локалних самоуправа које нису биле у стању да у законском року доставе обавештење о потребној документацији, па та иста техничка документација која се мора прибавити, а она кошта немалих пара, плаћање свих дажбина држави, јер идеја легализације није била да они који су градили на дивље, прођу у бесцење у односу на оне који су зидали у складу са прописима, па до инертности самих власника таквих објеката. Јер, немају сви некретнине на атрактивним локацијама на основу којих би нека банка била вољна да им одобри хипотекарни кредит. Иначе, као један од мотива за легализацију дивље градње често је апострофирано то што таква некретнина увођењем у земљишне књиге добија већу вредност, а може да послужи и као залог за кредит. У многим случајевима, међутим, ради се о некретнинама ван градских средина које и иначе немају велику вредност и за које банке нису заинтересоване да на основу њих одобре хипотекарни кредит.

Мали број легализованих објеката био је сигнал ресорном Министарству за капиталне инвестиције да поједностави процедуру што је и учињено изменама Закона о планирању и изградњи у пролеће ове године. Умањен је обим техничке документације што би требало да убрза поступак и смањи трошкове. Дата је и могућност "старим нелегалним градитељима", онима који су на бесправан начин зидали до 13. маја 2003, када је ступио на снагу нови Закон о планирању и изградњи, да у новом року од шест месеци од ступања на снагу измена и допуна истог закона, пријаве такву своју некретнину. Додатни рок, по објашњењу ресорног Министарства, важи само за стару, али не и за нову нелегалну градњу.

Цена легализације остала је у надлежности локалне самоуправе и управо ценовници, тачније њихова висина и евентуална могућност отплате на дужи рок, била је предмет несугласица између ресорног министра и општинских власти. Велимир Илић је њих окривио за спорост легализације, док му из појединих општина одговарају да они који нису платили дажбине држави не смеју да буду амнестирани. Пракса, иначе, показује да се проценат легализације бесправно подигнутих објеката повећао у општинама које су снизиле цене и омогућиле вишегодишњу отплату.

--------------------------------------------------------------------------

Београд: Министров маркетинг

Будући да је у првобитном законском року у Србији легализовано само пет одсто бесправних објеката, од чега је у Београду тек 2,3 процента, надлежни из Министарства за капиталне инвестиције су продужили рок за подношење захтева (до 26. октобра) и поједноставили процедуру. Ове новине, као и недавни апел Велимира Илића, министра за капиталне инвестиције, да буду снижене цене легализације, градски и општински челници оцењују као популизам и маркетиншки потез. Они сматрају да се тако поткопава углед институција и награђују они који су кршили закон.

Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, каже да су садашњи трошкови легализације веома мали и према његовој тврдњи стају око два евра по метру квадратном. Снижење цена легализације, наглашава, није праведно, пре свега, према људима који су легално прошли процедуру добијања одобрења за градњу која, осим тога што траје и по годину дана, кошта десет пута више.

– Када се бесправни објекат легализује и укњижи на тржишту исто вреди као и некретнина грађена по закону. Онај ко је градио на дивље бива награђен и лако долази до капитала. Градска управа је водила рачуна о социјално угроженима и они су добили попуст. Али међу дивљим градитељима има много профитера, који морају бити "кажњени", тврди Бобић.

 Он сматра да продужетак рока за подношење захтева и смањење обима техничке документације не решава проблем дивље градње.

Препоруку министра у Општини Савски венац такође оцењују као недовољно промишљен потез. Тако се, каже Милош Ковачевић, саветник председника Општине, људима који су градили по закону, ставља до знања да су погрешили. Они који су градили нелегално, у појединим случајевима и осионо, истиче Ковачевић, платиће знатно нижу цену и за њих ће важити упрошћена процедура. Накнадни рок, бар када је реч о овој општини, није уродио плодом. Од јуна, када је дато зелено светло за подношење нових захтева, приспело је само 97 захтева.

С обзиром на то да се претпоставља да у Србији има око милион бесправно подигнутих објеката, очигледно негде постоји проблем. Такође забрињава податак да је Градски секретаријат за урбанизам у првом року легализовао само 116 пословних и стамбених зграда које премашују 800 квадрата.
М. Авакумовић

--------------------------------------------------------------------------

Нови Сад: Ниже цене

НОВИ САД – Легализација бесправно подигнутих објеката, која се у Новом Саду од ступања на снагу нових мерила у марту прошле године  обавља под неупоредиво повољнијим условима него раније, дала је до сада изузетно добре резултате, речено нам је у Заводу за изградњу града.

Наиме, након доношења Одлуке о мерилима за уговарање накнаде за уређивање грађевинског земљишта поднето је око 2.800 захтева или три пута више него у претпрошлој години. Да су грађани препознали свој интерес у новим условима за легализацију сведочи и податак да је у истом периоду закључено 1.550 уговора, што је три пута више него у претходној години. Исти је однос бројки и када се упореди број потписаних уговора у прошлој и 2003. години.

У прилог овој тврдњи, у Заводу за изградњу Новог Сада указују и на податак да су стручне службе Завода лане извршиле 1.950 обрачуна накнаде за уређење грађевинског земљишта, два пута више него у претходној години.

"Раније су грађани морали да плате таксу за подношење захтева за обрачун накнаде за уређивање грађевинског земљишта. Ова такса је укинута, а за изградњу породичног објекта износила је више од 2.500 динара. Остале таксе, као и висина накнаде за уређивање грађевинског земљишта, знатно су смањене. Иначе, увели смо олакшице за обрачун таванског, сутеренског и подрумског простора", кажу у Заводу за изградњу града.

Цена легализације за породичне куће смањена је и до 40 одсто, удвостручен је број рата за отплату, укинуте су или знатно умањене таксе за издавање појединих сагласности и сада се, што је изузетно важно, цела процедура обавља на једном месту, у Заводу за изградњу града.

Обрачун за објекте зависи од степена уређености грађевинског земљишта, решености имовинскоправних односа и могућности прикључења изграђених објеката на комунални инфраструктурни систем. За плаћање у целости у року од 15 дана од закључења уговора важи попуст од 30 одсто. Када се плаћа у ратама, прва рата износи пет одсто од укупног износа, а остатак суме се распоређује на 240 месечних рата. Конкретно, месечне рате су од 300 до 1.500 динара, у зависности од грађевинских зона у граду.

У Заводу за изградњу града тврде да се сав новац обезбеђен легализацијом враћа кроз улагања у комуналну инфраструктуру у оне делове града где постоје објекти изграђени без грађевинске дозволе. Завод за ове намене обезбеђује и додатна финансијска средства, јер је стратешко опредељење у развоју Новог Сада да свако домаћинство на територији града мора добити воду и струју.

Власницима бесправно изграђених објеката који су поднели пријаве Градској управи омогућено је сада да своје објекте, привремено, до добијања одобрења за изградњу, прикључе на електроенергетску, термоенергетску, телекомуникациону и водоводну и канализациону мрежу.
С. Живковић

--------------------------------------------------------------------------

Ниш: Без рушења

НИШ – У Нишу, где је пре неколико година званично регистровано преко 11.000 бесправно подигнутих објеката, једна четвртина је до сада легализована, рекао нам је начелник Градске управе за планирање Велимир Величковић. На територији градске заједнице Ниш са пет општина акција се наставља, а у овој управи и у инспекцијским органима имају заиста пуне руке посла.

– Новим законом о планирању и изградњи рок за легализацију је померен за још шест месеци и учинићемо све да дотле решимо захтеве грађана Ниша. Нажалост, постоји неколико великих проблема који коче процес легализације. Први и основни је што власници бесправно саграђених објеката немају све што је потребно од документације да би своје објекте легализовали. Прибављање недостајућих докумената успорава решавање њихових захтева и због тога је до сада решено само око 3.000 предмета. Поред тога нерешени правно-имовински односи између власника земљишта, на којима су објекти грађени и инвеститора успоравају акцију легализације. Огроман број грађана куповао је земљиште за изградњу без икаквих уговора, парцеле се још увек у земљишним књигама воде на старе власнике и све док се њихови међусобни односи потпуно не регулишу није могуће позитивно решити захтев за легализацију објекта – каже Величковић.

Према његовим речима број од 11.000 бесправно саграђених објеката од пре неколико година није и коначан, јер се у међувремену додатно градило и поред упозорења инспекцијских органа.

– Ниједан објекат није срушен, што је свакако најважније и настоји се да сви буду уведени у уредну документацију и земљишне књиге града. За бесправне градитеље оптерећење је, међутим, не само што су у обавези да плате све предвиђене трошкове, попут оних за коришћење грађевинског земљишта и то по трошковнику као за изградњу новог објекта, већ што уз доказ о плаћању те обавезе морају да приложе и уредне и оверене пројекте за изградњу, које такође морају да плате. На све то долази плаћање дажбина за прикључке за електричну енергију, водовод и канализацију и друго, а што је раније било могуће остварити и за нелегално сазидане објекте. Новим Законом о планирању и изградњи власници не могу никако да остваре право на прикључке за струју, водоводну и телефонску мрежу и остало уколико њихов објекат није легално грађен. Зато је у последње време више реда у изградњи и мање проблематичних ситуација и мање бесправно грађених објеката – каже начелник Градске управе за планирање у Нишу Велимир Величковић.
Т. Тодоровић