Личим на Караџића, а не на Младића

Од нашег сталног дописника

Брисел, 24. септембра – Био сам убеђен да личим на Радована Караџића, а не на Ратка Младића. Сва срећа потврдили су да нисам Младић, па су ме пустили, рекао је у разговору за „Политику” уз громогласан смех Фреди де Греф, 67- годишњи сликар из Фландрије, који је пре неколико дана био приведен и испитиван у станици полиције због наводне сличности са Младићем.

Де Грефа смо пронашли у хотелу „Интерлоџ” у малом месту Брустен надомак нешто веће вароши Сен Труде уз помоћ таксисте Патрика Нијса. „Виђали смо повремено тог човека овде у Сен Трудеу, долазио је по новине. Сада све новине пишу о њему, али баш смо то коментарисали, нисмо приметили његову сличност са Младићем. Овде се мува доста непознатих људи, јер је сезона бербе воћа. Немам ништа против да полиција преконтролише сумњиве”, казао је Нијс током петоминутне вожње од Сен Трудеа до Брустена, али није знао много појединости о сликару из суседства који је преко ноћи постао познат. „А шта ви мислите где је Младић?”, питао је Нијс.

Широк пут кроз мало место и једноспратне куће – бордели крај пута у чијим излозима седе проститутке, то је у најкраћем опис Брустена каквим смо га видели у петак после подне. На једној од раскрсница ове улице чији је назив Улица љубави, одмах поред бордела смештен је скромни хотел „Интерлоџ” у којем станује несуђени Младић.

„Господин не жели разговор са новинарима”, било је прво што су рекли у хотелу када смо упитали за њиховог најпознатијег госта. После вишечасовног чекања на паркингу хотела појавила се „тојота” немачке регистрације, а у њој је био Де Греф са сапутницом која је ужурбано отишла у собу.

„Хоћете о овоме да вам причам? Па хајде, али немам баш много тога да испричам, што већ нисам рекао. Новинари ме опседају већ данима, а ја понављам исто. Полиција ме је најпре пратила, то сам после сазнао, а онда су ме пре неки дан зауставили на улици, легитимисали и одвели у станицу због додатне провере. Мислили су да сам Ратко Младић. Убрзо се све разјаснило и пустили су ме да идем кући. Из неког разлога био им је сумњив мој аутомобил, али и ја, јер ме је неко пријавио као Младића. А ја у ствари личим на Караџића зар не? То су ми рекли и у Хрватској”, уз осмех је испричао Де Греф.

А да ли сте ви уопште знали ко је Ратко Младић?

Па, наравно да сам знао. Имам кућу у околини Задра, а за време деведесетих година тамо је пало 14 граната. Знам да тамо није био Младић, него неко други, али чуо сам за њега. Знам да је био војни командант, генерал, као и да га траже због злочина над цивилима.

Како сте реаговали када вас је полиција привела због сумње да сте ви Младић?

Полицајци су се све време понашали веома коректно. Задржали су ме колико су морали и нисам имао никаквих непријатности због њих. Контрола, провера, није то било ништа страшно. Али био сам изненађен, није да нисам.

Белгијске новине су писале да сте живели у Хрватској, а да сада живите са женом која је Српкиња. Како је она реаговала када је сазнала да сте приведени?

Ако су новине о томе писале мора да је тачно. Шалим се, не бих о томе да причам. Живео сам у Хрватској повремено, по неколико месеци сваке године. Пријатељи и познаници били су заинтересовани да чују шта ми се то десило, али осим о тих непуних сат времена које сам провео у полицијској станици, нисам имао пуно тога да им испричам. Углавном су се смејали када су чули да су ме заменили са Ратком Младићем.

Владимир Јокановић