Наш лав у Копенхагену

О овом трансферу неће се много причати. Александар Радосављевић, генерални директор „Карлсберга Србија”, именован је за потпредседника за развој продаје „Карлсберг групе”. Позив је стигао у јулу. Александру га је саопштио председник водећег светског произвођача пива Јорген Бул Расмусен приликом боравка у Србији. Калил Јунес, старији потпредседник за развој, маркетинг и иновације „Карлсберг групе”, изјавио је да са нестрпљењем очекује да им се Саша придружи у својој новој улози. Честиткама се придружио и Јеспер Фрис, виши потпредседник за западну Европу. Сигуран је да ће његовим доласком у централу „Карлсберг”добити велику вредност. На нову дужност ступа 1. октобра.

Још један млади српски лав освојио је пословни свет.  

Александар Радосављевић, син пионира спољне трговине бивше Југославије и оснивача „Прогреса”, родио се 1969. у Милану. У обданиште је кренуо у Њујорку. Пет година живота у том мегаполису било му је сасвим довољно да „упије” енглески језик.Довео га је до савршенства похађајући два разреда основне и два средње школе у Лондону.

У Београду га је дочекала „шуварица” у Тринаестој гимназији, па две године комерцијалног усмерења у Првој економској. Економски факултет му је пружио теоретска знања. Дипломирао је менаџмент и пословање на академији „Лондон бизнис скул”. Праксу је стицао у лондонском ситију, а као дипломирани економиста у најтежим околностима – у блокираној Србији.   

Кад је болест прекинула очеву каријеру, Саша је решио да се отисне у свет. Прекинуо је студије и годину дана провео „на привременом раду” у великој продавници мушке одеће у Лондону. У тој години је од продавца и шефа једног спрата стигао до директора продавнице.

– Тада сам упознао захтевекапиталистичких послодаваца – сећа се свог почетка. – Схватио сам да им је највише стало до радне етике. И најбаналнији послови претходно морају да буду испланирани, ради се током целог радног времена. Стално сте под присмотром и прати се колико се трудите. Ко не испуни очекивања брзо испада, али спремни да учебрзо напредују.

У бившој држави, крајем осамдесетих, у време Анте Марковића, почело је да цвета приватно предузетништво.Саша се запослио у једној приватној туристичкој агенцији. Народ је путовао, свуда се могло са црвеним пасошем, било је пара, просечна плата у Београду око 1.000 марака. Кад је почела она несрећа деведесетих, санкције су затвориле српске аеродроме, па су агенције почеле да организују путовања са аеродрома у Будимпешти и Софији. На његов предлог „Јувентурс” је организовао и посетепословних људи сајмовима у иностранству. Било је то још једно драгоцено искуство за Сашу.

Кад је газда одлучио да затвори фирму и оде у свет, посао је нашао у предузећу које се бавило увозом и продајом алкохолних пића. Каријеру менаџера почео је у београдској испостави чувеног произвођача вискија „Алијед Домек”, касније „Перно Рикард”. Уочили су његову спремност да учи. Од комерцијалисте стиже до директора продаје и директора развоја дистрибуције у југоисточној Европи.

– У мају 2003. године зазвонио ми је телефон – сећа се Радосављевић. – Неки „хед-хантер” из Лондона понудио ми је да пређем у „Карлсберг” који се спремао да закорачи на српско тржиште пива. „Интербру” је већ купио „Апатинску пивару”, „Ефес” панчевачку, па је „Карлсберг” 2004. за око 100 милиона евра пазарио пивару у Челареву. Запослени су добро прошли. Неки су отишли са добром отпремнином.

Затечен је капацитет фабрике од 1,2 милиона хектолитара, а те 2003. производило се и продавало само 500.000 хектолитара. „Карлсберг” је у модернизацију, нову опремуи побољшање квалитета производа уложио још 170 милиона евра. „Карлсберг Србија” сада производи два пута више, а продају је повећао четири пута. У пивари ради укупно око 550 људи, око 50 више него што је затечено.

Челници „Карлсберггрупе” знају да је Радосављевић томе много допринео. Развио је систем продаје, коју пивара до тада није имала. Његовим доласком „Лав” покреће рекламну кампању. Још се памти: „А од кума…или јеси, или ниси.” Прихвата спонзорство Фудбалске репрезентације и „Егзита”. Тако су се седам година низали рекорди производње и продаје . У Босни и Херцеговини оснива фирму са дистрибутивним центром у Бањалуци, а потом и у Црној Гори. „Лав ” из Челарева стиже и у Швајцарску, Француску, Канаду, а „туборг” и „холстерн” у Мађарску и Грчку, тако да се око 20 одсто производње продаје ван граница Србије.

Од комерцијалног директора, за седам година Александар Радосављевић стиже до генералног директора „Карлсберга Србија”. Пре пет година се оженио, пре две сууз помоћ кредита Радосављевићи стекли кров над главом, пре шест месеци им се родио син Коста.

– Понуди да пређем у Копенхаген нисам се надао тако брзо – признаје. – Очекивао сам је, али је стигла бар три године раније.  

Зна шта га чека. Највећи изазов биће да унапреди пласман „Карлсберга” на веома перспективном азијском тржишту. 

– Добри резултати „Карлсберга Србија”, које централа у Копенхагену уме да цени, плод су знања наших стручњака. Компанија их јеукључилау остваривање пројеката широм света. Неки су се преселили у Данску. Тамо је у истраживању Наташа Јовановић, а у логистици Жељко Урошевић – споносом истиче наш саговорник.

Радосављевић тврди да „Карлсберг” у Србији, уз још нека додатна улагања која ће доћи, може и више. Као бивши председник Савета страних инвеститора зна да ониСрбију сматрајудобримместомза улагање. Што не значи да не може бити још привлачнија за страни капитал. Поготово ако поједностави бирократске процедуре, неке убрза, а има оних које треба укинути. Каже да би општине и саме могле много да ураде. Довољно је само да прекопирају све оно што је урадила Инђија, што све више општина и чини.

Александру Радосављевићу посао је нудило и неколико приватних компанија у Србији. Из неких државних институција или министарстава, каже, није било позива.