Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Златна шкољка” и друге приче

„Златна шкољка” и друге приче
Најбоља глумица Нора Навас

Сан СебастијанФилмови у главном такмичарском програму 58. Сан Себастијана били су међусобно веома различити и кретали су се од документарца, преко великих и богатих продукција, до малих филмова, што је – према мишљењу овогодишњег председника жирија, нашег редитеља Горана Паскаљевића – добро за публику, можда и за критичаре, али је жирију то отежавало задатак.

На молбу да прокоментарише ток већања и атмосферу током последњег састанка чланова жирија, Паскаљевић је рекао и следеће:

– Предложио сам да реагујемо спонтано, срцем. Да на последњи састанак жирија сви дођу са листом предлога и тиме како они мисле да треба поделити награде, па да тек после тога разговарамо демократски. Неки филмови су једногласно избрани, неки већином гласова. Увек кажем да филм није спорт па да има егзактне резултате, већ награде зависе од културе, образовања и укуса појединаца који су у жирију.

Дакле, нисте се понашали попут Тарантина па да се само Ваша слуша, питали смо Паскаљевића, а он је спремно одговорио на следећи начин: „Нисам имао бившу женску у конкуренцији, нити било какав други интерес, тако да ми је било лако да гласам из срца”.

Филм „Необразовани делинквенти” Питера Мулана, који је добио „Златну шкољку”, није велики,али се издвојио у овој конкуренцији која је била доста добра и уједначена по квалитету, али без ремек-дела. Муланов филм је заиста ангажован, не издваја се по неком специфичном филмском језику већ по томе што гори и носи једну невероватну, ангажовану енергију. Мулан је интересантан редитељ, а пре свега је сјајан глумац, каже Паскаљевић.

Филм који се нашем редитељу веома допао је шпанскоостварење „Елиса К”, којем је жири доделио другу награду. Паскаљевић га сматра веома свежим и уметнички ангажованим, са одличним глумицама и фотографијом. Каже и да је норвешки редитељ Бент Хамер награђен за филм „Кући за Божић” зато што његово дело има фину сценаристичку основу, а да је награда за најбољу режију додељена великом мајстору Раулу Руизу, јер се његов готово петочасовни филм „МистеријеЛисабона” може упоредити са Прустом у литератури.

– Неке секвенце у овом Руизовом филму вреде више него много тога што сам видео на овом фестивалу. Он је велики аутор и нажалост, можда је ово његов последњи филм, јер је тешко болестан, каже Паскаљевић, издвојивши још и филм „Црни хлеб”, класично снимљен али изразите визуелне лепоте, у којем бриљира награђена глумица Нора Навас.

Питамо редитеља и како је било на вечери са Хавијером Бардемом и Џулијом Робертс, а он одговара:

– Разговарали смо на различите теме, а између осталог позвао сам их да дођу у Београд, можда већ за време Феста. Џулија Робертс ме је питала где је Београд и морам да признам да сам се мало разочарао.

Било је у Вашем друштву често и немачких, шпанских и француских продуцената – спремате нешто ново, упитасмо радознало.

– Управо преговарам везано за мој нови филм „Ловац у мрачној шуми”, за који смо сценарио написали Филип Давид и ја. То је релативно скуп пројекат и поред српског учешћа већинско учешће ће бити инострано и то највише из Немачке и Француске. Радња филма се догађа на почетку окупације, 1941. године у Банату и биће сниман у Србији идућег лета са немачким и нашим глумцима међу којима ће битии Мики Манојловић, каже Паскаљевић.

После две велике ретроспективе његових филмова, у Солуну и Лондону, мини-дистрибуције филма „Медени месец” у њујоршком Музеју савремене уметности МоМа, и после чињенице да је овај Паскаљевићев филм ушао у најужи избор за награду ЕФА,Европске академије за филм, могло се очекивати да ће редитељ „Медени месец” пријавити и за српског кандидата за Оскара. Питамо га зашто то није учинио?

– „Медени месец” је специфичан филм, албанско-српска копродукција, а чини се да у нас још увек није сазрела атмосфера да се такав филм нађе међу нашим кандидатима за Оскара. Међутим, веома ме је обрадовала вест да је наш кандидат за Оскара филм СрђанаКарановића, изузетан редитељ са изузетно лепим филмом „Беса”, који неки, који га нису гледали, покушавају да оспоре само зато што филм носи наслов по једној албанској речи, каже Паскаљевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.