Пометња због необјашњиве рачунице

Ниш – Више од године дана Министарство просвете Србије заједно са универзитетима и факултетима у земљи, водило је огорчену битку око начина бодовања студената за упис на студије, које се финансирају из буџета. Када је коначно та борба приведена крају и одређен минимум бодова од 48, колико је неопходно за упис друге студијске године, помислило се да ће све надаље ићи глатко и лако. Последњи догађаји на Правном факултету Универзитета у Нишу, међутим, говоре да је, уместо мира и нормалне ситуације, неко већ стигао да забије „велики трн у здраву пету“.

Крајем претходне седмице на интернет страници нишког Правног факултета, у делу где се објављују вести за студенте, објављен је Правилник о рангирању. Само неколико сати после тога дошло је до жестоког реаговања студената и њихових родитеља и то, мора се признати, са великим разлогом. Поменути правилник, који је изазвао негодовање, незадовољство и велику забуну, објаснио је за „Политику” Бранко Стевановић из рачунског центра овог факултета, усвојен је као Одлука о начину рангирања на Наставно-научном већу, а пре тога о њему је било говора и на скупу секретара свих нишких факултета који је, случајно или не, одржан баш на нишком Правном факултету.

Елем, по одлуци и правилнику који се примењује, студент који завршава другу и уписује трећу годину студија може на ранг-листи да има чак 83 бода, иако је предвиђени максимум на свим факултетима за све испите на другој години 60 поена. Ова бројка од 83 бода односи се на самофинансирајуће студенте, чији је праг прошле године за упис био 37 поена и који су могли да пренесу испите из претходне године који „вуку“ 23 бода. Ако су их у међувремену положили, а после дали и све из друге, ето 83 бода. Како, зашто и због чега?

Сви студенти на буџету, који су стекли право на упис друге године само са 48 бодова пренели су испит или два из прве године. Ако су од новембра прошле, до септембарског рока ове године положили заостале испите из прве и све из друге године, за које добијају 60 бодова, могу да имају максимум који је већи од 70 бодова. Јер, бодови се по овом правилнику збрајају – речено нам је на Правном факултету Нишког универзитета.

Ово ништа друго не значи него да су одлични студенти који су, на пример дали све испите из прве године и освојили свих 60 бодова пре уписа у другу, а потом положили све испите из друге за упис у трећу студијску годину, где су опет освојили максимум, сада имају мање бодова од оних који су се условно, са пренетим испитима из прве године, уписивали прошлог октобра. И ти одлични, најбољи студенти по новом правилнику о рангирању су на листи за упис у трећу годину са освојених 60, јер више и нису могли да имају, иза оних колега који имају 70, 80 и више бодова!?!

Збуњује и објашњење око збрајања, односно сабирања бодова, у којем се каже „да су студенти који су дали заостале испите из прве и потом све испите из друге студијске године од новембра до септембра били вреднији, агилнији и због тога су супериорнији (!?!) у односу на остале“.

Проректор Универзитета у Нишу проф. др Властимир Ђокић за „Политику” је рекао да је овакво сабирање бодова неодрживо и нелогично, односно немогуће. Према његовом тумачењу, увек ће у предности бити добри студенти, који дају годину за годину са свим испитима. Када смо његов став пренели на Правном факултету, речено нам је, међутим, да је то једини правилник о рангирању и да се ниједан други, иако и на самом факултету схватају парадокс који је са њим стигао, не може да примењује.

Иако су на нишком Правном факултету збрајање бодова студената на овај начин појединци чак назвали и „ординарном глупошћу“, нико није знао да објасни по ком основу и због чега се одлични студенти, који редовно уче и полажу испите налазе испод „црте“ у односу на „кампањце“, који се на крају једне школске године уписују „кроз иглене уши“, а друге заблистају. Каква се то онда порука шаље добрим и студентима који редовно уче и испуњавају све своје обавезе на време.