Невоље сa оцем

Ана, којој је петнаест година, напустила је први разред средње школе и родни дом у коме је живела са оцем и братом. Осам месеци је боравила, код другарице. Разлог за ову одлуку настао је из потребе да се склони од бахатог оца који ју је ударио кад год би нешто, према његовој процени, погрешила.

– Тачно је да сам понекад побегла из школе. Увек би уследиле батине. Онда сам решила да одем од куће. Била сам код другарице, али сам напустила и школу коју сам уписала.

Према њеним речима, живела је у сређеној породици. Мајка и отац су радили и лепо зарађивали. Имали су довољно за живот. А онда је мајка остала без посла, деца су расла, било им је потребно више од очеве плате. Отац је одлучио, с обзиром на струку, да се отисне у свет како би обезбедио породицу.

– Остали смо са мамом с којом сам се увек лепо слагала. Тата је редовно слао новац. Деловало је да је све у реду. Ретко је долазио, а онда је одлучио да се врати.

Застала је с причом. Поглед јој је одлутао у даљину.

– Када се вратио, то више није био онај исти човек. Он, који није пио, стално је посезао за чашицом. Схватили смо да је постао алкохоличар.

Тада су почеле прве породичне невоље које су све више болеле малолетну Ану.

– Малтретирао је мајку, почео је да је понижава и бије. Када се разболела од његових сталних приговарања и удараца, одлучила је да се разведе. Изнајмила је стан. Ја сам пошла с њом, а брат је остао са оцем.

Нажалост, мајка је изгубила посао. Више није могла да буде подстанар и решила је да се врати у родни град.

– Ја сам, после њиховог развода, припала оцу. И према мени је био груб. Љута сам на њега јер се мама разболела од његових батина. Једног дана, када сам се вратила од другарице, тако ме је ударио да сам и ја одлучила да одем од куће.

Тако је Ана стигла у Прихватилиште. Ту ће остати док се не види шта даље.

– Било би лепо да се излечи. Обећао је да хоће. Желим да буде добар отац као што је то био некада, али морам да признам да ми мама много недостаје. Не могу да вам опишем колико ми тешко пада што живи далеко и ретко се виђамо.

Ана, додуше, каже да мама кад год може дође у Београд да види и њу и брата, али то није исто као када су били сви заједно, сложни и срећни. Свесна је да је то прошлост и да мора да мисли на будућност.

Снежана Прљевић

--------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Победи за децу Прихватилишта, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979“.Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”
01-504100-100007693-000000-0000 - Девизни рачун Републике Србије-РС-Завод за васпитање деце и омладине, Београд

ИБАН број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, можете учинити на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија