Привредници траже дијалог

Ишчекујући да га председник државе Борис Тадић прими у своју канцеларију, Бранислав Грујић, први човек клуба „Привредник” и власник компаније „ПСП Фарман”, признао је да „као Пинки живи у уверењу да ће ускоро видети Тита”. Полазећи од тога да је „добро Србије и њихово добро”, пре три месеца чланови клуба из Шекспирове улице исто писмо послали су на три адресе. Тражили су састанак са премијером Мирком Цветковићем, председником Борисом Тадићем и гувернером Дејаном Шошкићем. Одговоре још нису добили. То је, ваљда, био и разлог што је Бранислав Грујић поново завапио:

– Очекујемо да са нама седне премијер, а најбоље би било да се томе прикључи председник. Знам да је председник Тадић постао и кишобран и громобран за све што се дешава у Србији, али верујем да ће успети да направи искорак, издигне се изнад окружења које га спутава и окрене се ка решавању економских проблема – пожалио се Грујић.

Да привредници слободно могу да кажу „сви смо ми Пинки” слаже се и Радослав Веселиновић, председник „Галеб” групе. Између власти и бизниса направљени су комуникацијски чепови, а Веселиновић каже да је са влашћу више разговарао чак и када је био политички непријатељ.

– У овим тешким временима фали нам озбиљан дијалог. Требало би чешће да се виђамо. Мислим да најбољи привредници у овој земљи заслужују да их власт саслуша и да их, бар, схвати. Као што рецимо слуша стране инвеститоре. Положај страних улагача повољнији је од нашег. Да ме неко погрешно не разуме, није мени криво што они имају то што имају, него што ми немамо то што имају они – пожалио се Веселиновић.

Међутим, његов колега и суграђанин Мирослав Богићевић, власник шабачког „Фармакома МБ” не мисли тако. Како каже, његове колеге куцају на погрешна врата.

– Никада ми се није десило да сам тражио састанак са министром или премијером, а да ме нису саслушали. Мислим да греше они који разговоре са влашћу заказују преко медија. Јер, не можете ви да тражите састанак са неким тако што ћете да га прозивате по новинама. Тај неко може да посумња у ваше добре намере – каже Богићевић.

Он такође мисли да је можда боље да се привредници обрате премијеру или надлежном министарству које оперативно може да реши проблем, а не председнику републике. Убеђен је да у антикризним предлозима његових колега има добрих решења и да ће премијер бити вољан да их саслуша.

И Родољуб Драшковић, председник компаније „Свислајон Таково”, подсећа колеге да су председничка овлашћења Уставом ограничена и да је Влада боља адреса.

– Председника треба о проблемима привреде да обавести премијер, а не лобисти – критичан је Драшковић, који је иначе, заговорник става да му власт највише помаже онда кад му не помаже.

Зато је, према његовој оцени, посао државе да обезбеди повољан привредни амбијент, али и да заштити домаћу производњу од увозног лобија и помогне продор српских фирми на страна тржишта, као што то чине владе у региону.

Мирослав Милетић, председник Концерна „Бамби-Банат”, не мисли да је куцање на врата председника Тадића тражење помоћи на погрешној адреси.

– Он је и амбасадор српске привреде. Посао му је да у свету заступа наше интересе, зато се врло често у званичној председничкој делегацији, приликом посете страним државама, нађу и успешни привредници. Ми ту склапамо драгоцене контакте – каже Милетић.

Према његовим речима, у кризним временима дијалог власти и бизниса је још потребнији, на крају, то раде све светске државе. Ако би се Србија сада одрекла интервенционизма, односно државног утицаја, онда би наше фирме постале неконкурентније на светском тржишту.

Исто мисли и Топлица Спасојевић, председник компаније ИТМ. Јер, све земље света сада штите своје економије и затварају тржишта. И Спасојевић сматра да би без државне подршке српске фирме изгубиле на конкурентности.

– Држава мора да се меша како би подстакла привредну активност у неразвијеним подручјима и у областима које немају тржишну перспективу – каже Спасојевић.

Слободан Вучићевић, председник УО „Дроге Колинске”, сматра да су проблеми нагомилани и да се привреда и политика толико не разумеју да чисто сумња да један састанак може све да реши.

– Наравно, ја сам за дијалог и свакако да у оваквој ситуацији треба разговарати и комуницирати. Али нисам сигуран да српску привреду муче проблеми који могу тако брзо и лако да се реше. Нама треба истрајан рад на свим пољима и у свим сферама да би се нешто променило – убеђен је Вучићевић.

А. Николић