После преговора на губитку СНС али и ДСС

Идеја Српске напредне странке да направи коалицију са ДСС-ом за сада је пропала. Иако до избора још свашта може да се догоди, поставља се питање ко има користи а ко штете од пропалих преговора.

Не само шо Томислав Николић није могао да се договори са Војиславом Коштуницом, него је морао да се правда јавности, али и ДС да није променио став према Европској унији.

Николић је потом саопштио и Коштуници да СНС неће мењати став око ЕУ, а стенограми с њиховог разговора завршили су у амбасадама.  Лидер СНС-а изјавио је да неће сарађивати са ДСС-ом ни пре ни после избора уколико им позиције остану исте, док је његов заменик Александар Вучић рекао да са ДС неће бити предизборне сарадње, што су демократе и потврдиле.

Зоран Стојиљковић, политиколог, каже: „Биће још контаката. Ово је била изнуђена тактика да би се грађани убедили да опозиција може да се уједини. Јер, тема – има ли Европа алтернативу – показује да нема ширег програма око кога би се објединили. СНС жели да сачува позицију између ДС и ДСС-а, а ДСС да се представи као озбиљна програмска алтернатива и да се одлепи од маргине од пет одсто и врати на десет одсто. СНС и ДСС се боре за исту клијентелу.”

Стојиљковић каже да се у политичким разговорима нико унапред не обавезује, да је могуће и удруживање СНС-а и ДС, јер би се тако почистиле мале странке. „Они би могли да анимирају три петине бирачког тела.” Он мисли да је на краткорочном добитку ДС, јер немају алтернативу, а могу се пред бирачима правдати светском економском кризом и немогућношћу да ураде нешта боље када је у питању Косово. „Губитник је опозиција. Напредњаци и народњаци морају да покажу да су реална алтернатива. Сви су у неугодној ситуацији, а за цео овај случај може се рећи да је бура у чаши воде. Само да остану главна вест.”

Да ће највише користи од епилога разговора напредњака и ДСС-а имати демократе мисли и Миодраг Радојевић, истраживач – сарадник Института за политичке студије. „То је добитак за све странке на власти, јер нема праве опасности од опозиције која ће имати слабију снагу и у парламенту. С друге стране, погођене су све странке које су рачунале на уједињену опозицију која тешко да ће остварити и на следећим изборима бољи резултат ако се нешто не промени.”

Радојевић каже да су напредњаци имали идеју која је пропала – да створе широк фронт против власти. „СНС је поред Нове Србије разговарао са Покретом снага Србије и Покретом социјалиста, малим странкама, и уколико не буде компромиса тешко да ће учествовати у власти. СНС и ДСС су на губитку, што се тиче учешћа у власти. Али, могло се и очекивати да се СНС и ДСС неће договорити, јер постоји степен непријатељства из прошлости. Код ДСС-а је сигурно постојао страх и од губитка страначког идентитета. Они су резервисано приступили разговорима и ништа није наговештавало да ће доћи до радикалног обрта.”

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да је на неки начин губитник Томислав Николић, јер су напредњаци желели да се представе као вође опозиције и да покажу да имају коалициони капацитет. „Демократе су прозвале Николића због изјаве да Србија има алтернативу у случају да не уђе у ЕУ, јер је пре тога другачије причао, а Николић је ретерирао. С друге стране, ДСС је доследан и стоји иза својих ставова. Али, до избора може свашта да се промени. Не би било немогуће ни да СНС уђе у коалицију са ДС.”

Радун сматра да је ДС профитирао у стратешком смислу јер је присилио Николића да се изјасни. „СНС је себи сузио маневарски простор прављењем коалиције са ДСС-ом. Тешко је рећи да ли остале странке имају користи или штете од неуспеха овог договора, осим што је позиција Велимира Илића незгодна. Он је рекао да је близак напредњацима, али да је за коалицију са ДСС-ом. Да су преговори успели – његов прелазак био би безбедан.”

Радун каже да Николић није разговарао са Коштуницом с намером да се прави коалиција већ да се позиционира као вођа опозиције. „Стратешки је себи затворио врата да добије подршку од Коштунице за расписивање избора. Коштуница је тражио да се председник напредњака одреди према Европи у случају да нам траже признање Косова, а Николић се није снашао.”

Ивана Анојчић