Сукоби могу бити добра ствар

Истраживање које је почетком миленијума спровео Мајкрософт показало је да је убедљиво прво место међу разлозима за напуштање посла – лош шеф. Званично, лоши манири приликом надзирања и управљања, као и слаба и једносмерна комуникација са подређенима (ово је слепа мрља многих унапређења, постигнућа нису ништа уколико је вештина комуникације танка!), најчешћи су окидачи за промену радног места, судећи према одговорима које је дало 20.000 испитаних.

Прво и основно што нипошто не треба да сметне с ума онај ко се нађе у ситуацији да има незгодног шефа јесте: стрпљење.

Имајте на уму да сваки конфликт, пре него што постане проблем, прво створи мање или више напету ситуацију. Колико ће и да ли ће бити напета зависи највећим делом од вас: морате претпоставити да ваш шеф зна много више од вас и да има више искуства у послу. Зато пре него што мали неспоразум постане камен спотицања, спремите се да изгладите ствар и да сачекате бољи тренутак да поново прогурате став за који се ви залажете.

Сукоби мишљења сами по себи нису лоши: некада је чак и потребно створити расправу ради – размрдавања духова. Ово посебно важи за креативне послове где су важне идеје које, природно, настају из немира и тензије; таква стимулација је позитивна и продуктивна јер све оно што није добро може да се поправи, али је важно да буде речено.

Контрапродуктивне конфликте ћете препознати по томе што ћете имати недвосмислен осећај да, уколико наставите да укрштате мачеве, нико неће изаћи као победник. Чим приметите неколегијалност и неспортско понашање, борбу за моћ и могућност да конфликт трајно нашкоди личностима учесницима, сместа прекините сукоб!

Ако баш имате жељу да наставите такву бесмислицу, изађите да прошетате и размотрите своје праве мотиве: шта вас тачно нагони да улазите у сукоб који ама баш никуда не води? Нико не жели кочничаре и ометаче у тиму. Време када су се трошили нерви и сати у домишљању како дохакати ометачима је иза нас: добро споразумевање је императив за останак на радном месту, вештина комуникације се – подразумева. Нова менаџерска осећајност нема времена за губљење на лошим карактерима; опште је познато да је људска глупост неограничена, нема ту много изненађења, али: ви сами бирате где сте у систему вредности. 

Насупрот овоме, колегијални сукоби и ситна пецкања су добри начини разбијања монотоније и динамизације односа у тиму.

Важно правило је: поштујте време свог шефа; иако је дужан да вам пружи повратну информацију о раду, нека то буде онда када има времена. Ви сте, такође, дужни да пружите фидбек, па и да скренете пажњу на евентуалну грешку која се појави (и ћутање је злочин, Гинтер Грас је то овог лета доказао). Будите учтиви и не заборавите да припремите шефа на критику: свако воли да га упозоре.

И, на послетку, не заборавите да су и шефови људи и да највероватније нико од њих није имун на љубазност и топао људски контакт.

--------------------------------------------------------------------------

Како знати кад отићи

Ова дилема сваког од нас понекад задеси: како одлучити да ли остати или отићи с посла? Да ли се помучити па радити на промени система изнутра, или напустити своје место, иако, генерално гледано, задовољавајуће и сврховито? Магазин "Контекст" је 1997. године поставио Колину Пауелу питање: Шта радите када се Ваши ставови дијаметрално разликују од ставова претпостављеног? Пауел је одговорио: "Уколико не успете да на некој тачки усагласите тачке гледишта, та ситуација постаје потпуно нефункционална и тада би требало заиста кренути даље. С друге стране, свака организација би требало да разуме бунтовнике који су у стању да кажу цару да је го". Ризик остајања при статусу кво је да постанете "корпоративни евнух" чији глас слабо ко слуша.