Sukobi mogu biti dobra stvar

Istraživanje koje je početkom milenijuma sproveo Majkrosoft pokazalo je da je ubedljivo prvo mesto među razlozima za napuštanje posla – loš šef. Zvanično, loši maniri prilikom nadziranja i upravljanja, kao i slaba i jednosmerna komunikacija sa podređenima (ovo je slepa mrlja mnogih unapređenja, postignuća nisu ništa ukoliko je veština komunikacije tanka!), najčešći su okidači za promenu radnog mesta, sudeći prema odgovorima koje je dalo 20.000 ispitanih.

Prvo i osnovno što nipošto ne treba da smetne s uma onaj ko se nađe u situaciji da ima nezgodnog šefa jeste: strpljenje.

Imajte na umu da svaki konflikt, pre nego što postane problem, prvo stvori manje ili više napetu situaciju. Koliko će i da li će biti napeta zavisi najvećim delom od vas: morate pretpostaviti da vaš šef zna mnogo više od vas i da ima više iskustva u poslu. Zato pre nego što mali nesporazum postane kamen spoticanja, spremite se da izgladite stvar i da sačekate bolji trenutak da ponovo progurate stav za koji se vi zalažete.

Sukobi mišljenja sami po sebi nisu loši: nekada je čak i potrebno stvoriti raspravu radi – razmrdavanja duhova. Ovo posebno važi za kreativne poslove gde su važne ideje koje, prirodno, nastaju iz nemira i tenzije; takva stimulacija je pozitivna i produktivna jer sve ono što nije dobro može da se popravi, ali je važno da bude rečeno.

Kontraproduktivne konflikte ćete prepoznati po tome što ćete imati nedvosmislen osećaj da, ukoliko nastavite da ukrštate mačeve, niko neće izaći kao pobednik. Čim primetite nekolegijalnost i nesportsko ponašanje, borbu za moć i mogućnost da konflikt trajno naškodi ličnostima učesnicima, smesta prekinite sukob!

Ako baš imate želju da nastavite takvu besmislicu, izađite da prošetate i razmotrite svoje prave motive: šta vas tačno nagoni da ulazite u sukob koji ama baš nikuda ne vodi? Niko ne želi kočničare i ometače u timu. Vreme kada su se trošili nervi i sati u domišljanju kako dohakati ometačima je iza nas: dobro sporazumevanje je imperativ za ostanak na radnom mestu, veština komunikacije se – podrazumeva. Nova menadžerska osećajnost nema vremena za gubljenje na lošim karakterima; opšte je poznato da je ljudska glupost neograničena, nema tu mnogo iznenađenja, ali: vi sami birate gde ste u sistemu vrednosti. 

Nasuprot ovome, kolegijalni sukobi i sitna peckanja su dobri načini razbijanja monotonije i dinamizacije odnosa u timu.

Važno pravilo je: poštujte vreme svog šefa; iako je dužan da vam pruži povratnu informaciju o radu, neka to bude onda kada ima vremena. Vi ste, takođe, dužni da pružite fidbek, pa i da skrenete pažnju na eventualnu grešku koja se pojavi (i ćutanje je zločin, Ginter Gras je to ovog leta dokazao). Budite učtivi i ne zaboravite da pripremite šefa na kritiku: svako voli da ga upozore.

I, na posletku, ne zaboravite da su i šefovi ljudi i da najverovatnije niko od njih nije imun na ljubaznost i topao ljudski kontakt.

--------------------------------------------------------------------------

Kako znati kad otići

Ova dilema svakog od nas ponekad zadesi: kako odlučiti da li ostati ili otići s posla? Da li se pomučiti pa raditi na promeni sistema iznutra, ili napustiti svoje mesto, iako, generalno gledano, zadovoljavajuće i svrhovito? Magazin "Kontekst" je 1997. godine postavio Kolinu Pauelu pitanje: Šta radite kada se Vaši stavovi dijametralno razlikuju od stavova pretpostavljenog? Pauel je odgovorio: "Ukoliko ne uspete da na nekoj tački usaglasite tačke gledišta, ta situacija postaje potpuno nefunkcionalna i tada bi trebalo zaista krenuti dalje. S druge strane, svaka organizacija bi trebalo da razume buntovnike koji su u stanju da kažu caru da je go". Rizik ostajanja pri statusu kvo je da postanete "korporativni evnuh" čiji glas slabo ko sluša.