Несвакидашња романса Београда са Лондоном

Енглеским новинарима је занимљиво да је представљају као манекенку која је постала модни креатор, можда због лепоте и стаса достојног писте. Ипак, манекенство је било само успутан посао током магистарских студија Роксанде Илинчић, а мода и креирање су оно чиме је увек желела да се бави и чиме је за само неколико година освојила Лондон и, што је за каријеру важније, најмоћнију жену у свету моде, уредницу америчког „Вога“ Ану Винтур.

На Лондонској недељи моде ревија наше креаторке је била једна од малобројних које је Винтурова гледала из првог реда.

О моди на улицама Лондона и Београда, словенском сензибилитету и лежерној елеганцији са Роксандом смо разговарали телефоном, седам дана после ревије на Лондонској недељи моде и пред сам почетак продајне сезоне у Паризу.

Какве су реакције купаца и модних критичара на нову колекцију. До чијег вам је мишљења стало?

Стало ми је до мишљења и једних и других, и купаца и модне критике. За сада су реакције одличне. То можете да видите и на веб-страницама. Продајна сезона тек предстоји. Имам заказан шоу-рум у Паризу па ћемо видети.

Ко је седео у првом реду на вашој ревији, то је у свету моде постала значајна информација?

На првом месту Ана Винтур, што је било велико задовољство, наравно, јер она обично када дође у Лондон види максимално три-четири ревије. Имала је своје телохранитеље који су неколико дана унапред дошли да провере да ли је све на нивоу који би требало да буде за једну краљицу моде као што је она. Ту је седео и уредник магазина „Ви“, затим представници „Харви Николса“, „Браунса“, „Селфриџиса“, „Херодса“, певачица Розин Марфи и многе глумице.

Да ли је тачно да ваше моделе носе глумице Гвинет Палтроу и Кејт Бленчит и певачица Бјорк?

Бјорк их је носила на почетку моје каријере. Она је јако експериментална. Сада мало другачија клијентела купује моје моделе: Гвинет Платроу, Клои Севињи и велики број других глумица. То, наравно, увек помогне у продаји, али ја лично мислим да се ствари могу продавати и без тог одзвањања славних имена, што је тренутно доминирајући начин у целом свету, нажалост. Ако су креације добре, оне могу да се продају и без помоћи познатих.

Живите и радите у једној од четири модне престонице света. Шта је то што Лондон издваја у односу на остале. Како би могао да се опише лондонски стил?

То је једна невероватна слобода у изражавању уметника на првом месту. Нека комерцијала и начини дизајнирања који су више везани за продају – те границе у Лондону не постоје. Све је измешано не само са начином на који креатори дизајнирају него уопште са људима који овде живе. Ово је град у коме су сви добродошли под условом да су оригинални и јединствени. Мислим да је то један од разлога што сам овде тако лепо прихваћена и што сам тако успела. Лондон не жели да вас спутава и да вас ставља у неке одређене групе и устаљене начине, већ стално жели нешто ново, несвакидашње, другачије. То је оно што га чини тако интересантним. Затим, све идеје које одавде долазе су свеже и нове и зато највећи број младих креатора потиче одавде из Лондона.

Како су тренутно обучени људи на улицама Лондона. Шта је у тренду?

То је опет драж Лондона што не постоји неки одређени тренд. Лондон је огроман и у сваком делу града постоји различит стил. Сви ти стилови живе паралелно и срећни су једни поред других. Дакле, не постоји нешто што постоји у Паризу и посебно у Италији где је модни тренд јако важан. Овде је више та нека слобода. И неко ко се не бави модом врло често има лични стил који је само њему својствен. Неконвенционалност је нешто што чини Лондон специфичним и што је овде увек у тренду.

Рекли сте да се у вашим креацијама осећа не само српски него источноевропски сензибилитет. У чему се он огледа?

 (/slika2)

Мислим да су то романтицизам и поезија коју сви ми носимо из Источне Европе, из Русије. Уопште, мислим да је та нека словенска душа јако присутна у свима нама који потичемо из тих крајева. Не мора само да се веже за нашу земљу. Мислим да се то стално појављује у мојим колекцијама без обзира на то која је тема и сезона. Та нека романса је увек присутна и обојена свим овим што доноси Лондон као град у ком тренутно живим – један несвакидашњи микс.

А како бисте описали стил који сте наменили Барбики када сте је обукли за њен 50. рођендан?

Крајња висока мода. Хтела сам да направим нешто што се једноставно не очекује да би носила Барбика, прелепа плавуша са мало тамнијим теном. То је била верзија једног мог модела из претходних колекција. Делује врло елегантно и рафинирано. Хаљина је тесно припијена уз тело, али на шик начин. Не да би показала много облина и коже, већ женственост њене фигуре.

Модни критичари често описују ваше моделе као лежерну елеганцију, лепоту без напора.

То се не односи на лакоћу с којом су ти модели направљени. На неке су можда потрошени сати што размишљања, што кројења, шивења, детаља, али срж је да то делује лежерно и да се носи с лакоћом.

Каква је жена за коју креирате?

Врло модерна, врло независна, самостална, снажна с једне стране, али опет, с друге стране, јако женствена и романтична – спој неких ствари које мислим да чине модерну жену данашњице.

Волите свилу и хаљине.

Хаљине су мој печат. То је нешто по чему сам овде препознатљива. Нарочито те хаљине које овде зову коктел хаљине. Мислим да је важно да сваки дизајнер има нешто по чему је препознатљив, као што је Џил Сандер у своје време била препознатљива по савршеним јакнама, панталонама и капутима. Мислим да данас жене обожавају хаљине и на њих врло лако потроше доста новца. Ја сам срећна да је то нешто што ја волим и што дизајнирам.

Да ли постоји нешто што вам представља сталну инспирацију?

Живот у метрополи као што је Лондон је једна велика инспирација и то шта жена у једном оваквом граду жели, њен свакодневни живот. Ја настојим да дизајнирам нешто што може да се носи на гала свечаностима, али иста та хаљина може да се обуче на концерт неког панк бенда за који нико није чуо. Једна велика разноврсност и контраст у начину живота – све је то велика инспирација.

Да ли имате модног креатора чији рад посебно цените?

Обожавам Ива Сен Лорана и та љубав потиче од моје маме која је њега јако волела. Он ми је такође једна од великих инспирација не само по моделима и ревијама већ и по свом животу и сензибилитету.

Ј. Каваја

 -----------------------------------------------------------------------

Међу најтраженијим дизајнерима

По мајци Српкиња, по оцу Црногорка, Роксанда је рођена у Београду пре 35 година. Са дипломом факултета примењених уметности одлази на постдипломске студије на угледном Централ сент Мартинс колеџу који је изнедрио многе чувене дизајнере. Магистрирала је 2002. у класи професорке Луиз Вилсон. Сопствену модну марку је лансирала 2003. Добитник је награде „Фешн форвард“ Британског модног савета и неколико важних спонзорстава за младе таленте.

Место у званичном распореду Лондонске недеље моде зарадила је 2005. и од тада редовно представља своје колекције на овим манифестацијама, раме уз раме са Вивијен Вествуд, Џулијеном Мекдоналдом, Антониом Берардијем, Барберијем…

Њени модели се продају у ексклузивним бутицима у 40 земаља света, од Америке преко Енглеске и Италије до Хонгконга и Јапана. У Београду још не, али размислиће, каже, о томе чим буде остварила актуелни план – да отвори самосталну радњу у Лондону.

 -------------------------------------------------------------

Срби имају осећај за моду

Роксанда Илинчић долази у родни град кад год јој се укаже прилика, једном или двапут годишње. Како оцењује модни стил људи на улицама Београда?

– Како где. Сматрам да имамо осећај за моду и да смо нација која воли лепо да се обуче и дотера, али нажалост неко време у ком смо живели и та цела економска криза и телевизија са одређеним програмима имали су негативног утицаја. Међутим, мислим да сада полако све то долази на своје место и да ћемо врло брзо бити где смо некад били – најлепша нација на свету.

 -------------------------------------------------------------------------(/slika3)

Елегантне панталоне уместо хаљина

Као супротност хаљинама по којима је препознатљива, Роксанда каже да је тренутно јако инспиришу панталоне:

– То су женствене панталоне које наглашавају елеганцију и помажу жени да изгледа што виткија и виша. Јако су дугачке са подигнутим струком. Иду уз лежерне мајице украшене најскупљом француском чипком и ручним радом или везом и врло су уникатне. Цео тај изглед који овде зову luxurious sportswear је нешто што се тренутно провлачи кроз моје колекције и даје им ноншалантност. Дакле, алтернатива вечерњој хаљини је нешто што би се очекивало за дан, мајица са панталонама, али опет делује јако софистицирано и елегантно.