Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

O новим богохулницима

Да је страдање унутрашња природа и сама бит Цркве показује нам и наше време, које се у најширем смислу назива временом посткомунизма, транзиције, глобализације итд.

Таман када смо помислили да је Црква Христова изашла као победник из рата са црвеном аждајом тј. богоборним атеизмом и комунизмом, сведоци смо, нажалост, да су на помолу нове борбе које управо трају и да нашем распињању још нема краја. Кад ово кажемо мислимо, између осталог, и на континуиране медијске нападе на СПЦ и на њен идентитет, у којима се не штеди ништа што је свето, почевши од имена Божијег, па до светитеља Цркве Христове, њене јерархије и верника.

Богохулство и богохулништво није нова појава у животу Цркве, она је била позната још из времена Старог завета и времена пророка Мојсија. Већ тада су поједини људи устајали да хуле на Бога и на његов закон (3. Мојс. 24, 11).

У Новом завету се на много места помиње богохулство и хула на Бога и на Цркву. Оно је највише упућено на Господа нашег Исуса Христа, тј. везује се за "оне који нису могли да схвате Тајну Његове Божанске Личности, па су због тога хулили на Њега" (Мт. 9, 34). Сам Господ наш Исус Христос желећи да укаже на велики грех богохулништва говори да ће сваки грех људима бити опроштен, али да хула на Светога духа неће бити опроштена никада (Мт. 3, 29).

Најновија богохулништва и хуле које из дана у дан слушамо по разним медијима показују да су живи синови оних који су убијали пророке (Мт. 23, 31). Изгледа само да се црвена аждаја богоборства распала на већи број мањих царстава и сила, али из којих говори исти дух првог клеветника Божијег и обмањивача људи (1. Мојс. 3,1), који се у Новом завету назива оцем лажи (Јн. 8, 44).

Пред новим кривоклетницима и богохулницима нема заиста ништа свето, јер нико и ништа није поштеђено хуле њихове: нити је то име Божије, нити је то Црква Христова, која се у Светом јеванђељу назива стубом и тврђавом истине (1. Тим. 3, 15); нити наш Свети патријарх, којег је Бог подигао у ово време као велико светило, али га они руже не разумејући његову личност и његову мисију. Њихових хула нису поштеђени ни наши светитељи – од Светог Саве, па све до светог Владике Николаја. Међутим, ни то им није доста. Њихова хула иде и на нашу свештену историју светосавску и светосимеоновску, светокосовску и светолазаревску, проглашавајући све оно што је свето и миломе Богу приступачно митом и митологијом, а себе и своје хуле јединим мерилом и једином истином.

У Светом јеванђељу овакви се људи називају онима који долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви (Мт. 7, 15). Њихово одело овчије је њихова лажна наука, лажна брига за човека и лажни хуманизам и демократија. Они своју праву природу откривају управо хулом на Бога, који је Истина, и на Цркву, као заједницу многобројних сведока те Истине.

Неки од најновијих кривоклетника и богохулника су се изгледа специјализовали за одређену област о којој ће да хуле, па је неко специјалиста за Цркву, неко за њену историју, а опет неко други за њене светитеље. Једни од њих демонску уметност проглашавају највишим изразом слободе, другима су, пак, у борби са Црквом једино решење метеори, док трећи као јахачи апокалипсе и самозвани инквизитори хуле на све и на свакога, сматрајући да тиме Богу службу чине (Јн. 16, 2).

Новим богоборцима сметају чак и окупљања младих православних хришћана на богословским трибинама, као и било какво присуство Цркве међу младима и у политичком животу нашег народа.

Ми смо благодарни Господу и светитељима цркве његове православне што се управо данас у наше време, које се назива и временом нове апостасије, реч Божија и Свето јеванђеље Христово шири све више у српском народу и то управо међу младима, који су гладни и жедни истинске духовне хране, Правде и истине Божије, па зато и ходе путем Светог Саве и свих светитеља рода нашег, слушајући глас своје свете цркве.

За оне који су по својој слободи изабрали да служе другом господару (Мт. 6, 24), те хуле на име Божије и цркву његову не преостаје нам ништа друго него да се молимо Богу да им опрости безумље њихово, јер сигурно не знају шта чине (Лк. 23, 34).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.