Влада, ипак, мора да зајми

Паре нису проблем. Пара немамо.

Изгледа да су ове две реченице по ко зна који пут имали на уму државни званичници кад су последњих неколико месеци уверавали јавност да крпљење минуса у државној каси неће бити проблем. Јер, пре неколико дана Влада је усвојила пакет закона по коме ће Србија код комерцијалних банака (што је скупљи вид задуживања) морати да позајми 250 милиона евра, иако су надлежни министри истицали како за тим неће бити потребе.

Првобитни план био је да се мањак новца „премости” продајом државних вредносних папира. Међутим, интересовање банака за те обвезнице није било онакво како су се министри из економског дела владе надали. Разлог је познат – пад поверења купаца државних хартија у динар.

Наш извор из владе каже да се очекује да се до краја године од продаје државних хартија од вредности сакупи око 175 до 180 милијарди динара, али и да је за сервисирање раније преузетих обавеза потребно око 40 милијарди динара. За крпљење рупе у буџету од око 1,5 милијарди евра на располагању је руски зајам (200 милиона долара), али и финансијска помоћ Европске уније (100 милиона евра). Кад се подвуче црта, каже наш извор, држави ће за попуњавање дефицита у буџету и враћање дугова до краја године бити потребно још око 10 милијарди динара.

– Постоји могућност да се та сума прикупи врло малом емисијом евро обвезница, али на домаћем тржишту – тврди наш саговорник близак Влади.

Међутим, Иван Николић сарадник Економског института, који је последњих неколико месеци истицао како ће Србија, без обзира на сва уверавања на крају морати да се задужи, каже да планираних 250 милиона евра зајма неће бити довољно да се јаз у каси затвори.

– Само чудом ће држава у октобру моћи продајом државних обвезница да врати оно што јој доспева на наплату, а камоли да прикупи додатна средства за покривање минуса. Према мојој рачуници, држава ће следећег месеца морати да исплати 25 милијарди динара дуга који доспева на основу раније продатих хартија од вредности. У просеку се на месечном нивоу продајом ових вредносних папира сакупи око 17, 18 милијарди динара. Ако знамо да због пада поверења у динар дугорочни вредносни папири нису атрактивни, онда је јасно да ће ту настати проблем – оцењује Николић.

Он не може да предвиди колико новца ће министарки финансија недостајати до краја године да затвори јаз између прихода и расхода јер то зависи од тога колике ће обавезе државе до краја године бити.

– Према мојој рачуници, само за сервисирање доспелих обавеза на име продаје државних вредносних папира и хартија од вредности НБС биће потребно 70 милијарди динара. Непознато је да ли ће бити још неких трошкова испод црте. То је доказ да у буџету нема вишка као што су то државни званичници причали донедавно. Ако имају вишак пара, зашто онда позајмљују 250 милиона евра код комерцијалних банака по скупљим условима – пита се Николић.

А. Николић

-----------------------------------------------

Услови за позајмицу

Држава ће, према владином предлогу, позајмити 250 милиона евра са каматом већом од пет одсто и роком отплате кредита од пет година. Србија ће се задужити у 25 партија по 10 милиона евра код „КБЦ банке”, „Нове кредитне банке Марибор”, „Еуробанке ЕФГ”, „Војвођанске”, „Хипо Алпе Адрија” и „Ерсте банке” и банака које су дале заједничку понуду: „Интеза”, „Уникредит”, „Рајфајзен” и „Сосијете женерал”.

Каматне стопе нису исте за све банке, па је, на референтну каматну стопу (ЕУРИБОР), додатна маржа „КБЦ банке” 4,25 одсто, „Нове кредитне банке Марибор” пет одсто, „Еуробанке ЕФГ” 5,2 одсто, „Војвођанске” 5,25 одсто, „Хипо Алпе Адрија” и „Ерсте банке” 5,3 одсто, колико је и код банака које су дале заједничку понуду.

Предвиђено је да се од „КБЦ банке” и „Нове кредитне банке Марибор” узме по једна кредитна партија од по 10 милиона евра, од „Еуробанке ЕФГ”, „Војвођанске” и „Хипо банке” по два кредита од по 20 милиона евра, а од „Ерсте банке” 30 милиона евра, у три кредита по 10 милиона.

Од „Интезе”, „Уникредит”, „Рајфајзен” и „Сосијете женерал банке”, које су дале заједничку понуду, држава Србија планира да узме кредит од 140 милиона евра, у 14 партија по 10 милиона.

 --------------------------------------------------------

ММФ одобрио 380 милиона евра Србији

Борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ) пре два дана донео је позитивну одлуку о закључењу пете ревизије аранжмана са Србијом. Наша влада испунила je оно на шта се обавезала у преговорима са овом међународном финансијском институцијом, што значи да ће наша земља ускоро моћи да повуче 380 милиона евра зајма.

Наиме, крајем августа договорено је да пре 27. септембра Министарство финансија, као формални предлагач, упути у Народну скупштину Закон о фискалној одговорности. Како је приликом последње посете Београду истакао Алберт Јегер, шеф мисије из Вашингтона, у Србији, као и у свим другим земљама света, политичари желе да троше више него што је могуће. Нарочито је то карактеристично за коалиционе владе, објаснио је Јегер зашто ће ова влада али и све будуће законом морати да обећају да се неће прекомерно задуживати и трошити.

Овим законом ће, практично, ММФ у Србији остати и после ММФ-а. Министарка Диана Драгутиновић недавно је објаснила да ће у случају да Србија има економски раст од четири одсто морати да се поштује правило о смањењу минуса у државној каси како би до 2015. године са садашњих 4,8 пао на један одсто. Само у случају да јавне инвестиције буду веће од четири одсто свега што стварамо (БДП), дефицит ће моћи да се продуби. Такође, строга фискална правила важиће како за централни, тако и за локалне нивое власти, јер је, према министаркиним речима, „релативно лако у предизборном периоду трошкове пренети са централног на локални ниво”.

А. Н.