Теме разговора Београда и Приштине до краја недеље

Како „Политика” сазнаје у влади, осим општег става да ће разговори између Београда и Приштине кренути од тема лакших за решавање, још увек није познато о којим ће се конкретним проблемима разговарати.

„Свакако ће то бити питања техничког карактера, попут решавања проблема са струјом и телефонијом, али је сада још увек рано да изађемо са конкретним темама”, каже овај извор из владе, који најављује да ће неке поузданије информације моћи можда да се саопште тек крајем недеље, „пошто процес усаглашавања увелико траје”.

Овај извор каже да ће експерти учествовати у разговорима, али не верује да би и директори јавних предузећа, како се спомиње у неким медијима, могли да се нађу за столом са косовским Албанцима. На питање да ли ће пре почетка разговора о техничким питањима морати да се установи и политички оквир за њихово решавање, извор из владе најављује да ће то свакако морати да се учини, „јер свако питање има политички оквир”.

Међутим, бивши потпредседник владе и учесник разговора са косовским Албанцима из 2003. године Небојша Човић, сматра да питања попут струје или телефоније могу да се решавају без политичког оквира. „То су техничка питања. На пример, на територији Србије имамо електродистрибуцију Београда, Лесковца и многе друге. По том кључу територијалне организованости, а мислим да је тако организована и телефонија, делимично и саобраћај, треба поставити ствари за почетак”, предлаже Човић.

Потписник споразума са шефом Унмика Хансом Хакерупом из 2001. године, који је Србији обезбедио институционално присуство на КиМ, каже за „Политику” да је сасвим нормално да, када су две стране на толико удаљеним половима, а желе да покрену дијалог, он почне са „простијим стварима које у себи имају што мање политике”.

У та питања Човић укључује све техничке проблеме попут: електропривреде, телефоније, водоснабдевања, привреде, индустрије, економије, пореског промета, заустављања шверца и криминала. „И све до тога да се најзад види ко су одговорни људи за почињене злочине на КиМ, што је мало теже питање, али је такође важно”, закључује Човић.

Политички аналитичари из Приштине Неџмедин Спахију за „Политику” каже да ће најављени преговори Београда и Приштине зависити од многих фактора. Првенствено од Вашингтона, Брисела, али и Приштине и Београда, а познато је „шта су тежње” Београда а шта Приштине.

„Власти у Приштини тежиће да дијалогом реше животна свакодневна питања људи. А то су питање слободе кретања, али и несметан проток робе, рада царинских служби, а акценат ће ставити на решавање проблема у вези са криминалом”, каже Спахију. Он претпоставља да ће се београдске власти фокусирати на разговоре о уставном уређењу Косова, односно на што бољи положај Срба који ће бити гарантован Уставом и законима.

Друга тема којом се медији већ увелико баве су нагађања ко ће бити учесници будућих разговора. Саговорници „Политике” тврде да се још ништа поуздано не зна у вези с тим.

Уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић сматра да је питање ко ће учествовати у разговорима мање важно од постављања оквира унутар кога ће се радити и тема о којима ће се разговарати. „Када кажем оквир, мислим на то да се још увек не зна да ли ће се разговори водити под покровитељством ЕУ, што би хтели Брисел и Вашингтон, или ће бити укључене и УН или и још неке чланице Савета безбедности УН”, каже Вукадиновић и додаје да ако статус није прва тема разговора, онда је и логично да ниво учесника буде нижи и да разговарају техничка лица, односно експерти.

Човић подсећа да је Србија већ примењивала овај модел и да није лоше да разговори почну на нивоу експерата, „јер онда дијалог кроз конкретно решавање проблема поприми ниво међусобног поверења, а онда постепено треба подизати и ниво учесника”.

Б. Митриновић

Б. Радомировић

-----------------------------------------------------------

Човић: Храброст сести са Тачијем

Једна од отежавајућих околности јесте и питање ко ће седети с друге, албанске, стране стола. Ми можемо, оправдано, да будемо гадљиви према Хашиму Тачију. Али се сада поставља питање ко са српске стране има храбрости да седне са Тачијем, јер тај ко седне изгубиће на унутрашњополитичком плану, пошто опозиција једва чека да га нападне. То јесте незахвалан посао, али је то државнички посао. Ја не кажем да са Тачијем треба сести или не, али можда пре тога треба истерати на чистину све оне оптужнице које су везане за Тачија, а у међувремену је против њега и Сејдијуа подигнута и оптужница за рушење уставног поретка.