Велики Брат и на интернету

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 28. септембра – Уместо телефоном, људи све више комуницирају уз помоћ нових интернет технологија: данас већ класичним и-мејловима, али и „скајпом” и сличним сервисима који, користећи велику инфраструктуру глобалне рачунарске мреже, успостављају директну комуникацију између рачунара, заобилазећи оператере.

То у великој мери отежава прислушкивање, па америчке безбедносне службе траже да се промене закони тако што ће оператери бити у обавези да своје системе преуреде тако да националном „Великом брату”, тајним службама, технички омогуће (законито, по судском налогу) прислушкивање сваке од ових комуникација, и то у моменту кад се укаже потреба за тим.

У току је, како пише овдашња штампа, припрема одговарајућег закона, који би у конгресну процедуру ушао почетком идуће године. Ова најава је међутим већ изазвала узбуну међу браниоцима људских права, који указују да ће на овај начин бити поново нарушена равнотежа између потреба безбедности и права грађана на приватност.

Намера је да сваки комуникациони систем обавезно поседује „задња врата”, кроз која службе могу да завире у личне комуникације, укључујући ту и оне шифроване које данас обезбеђују неки мобилни оператери, као што је канадски РИМ, чији су мобилни телефони овде веома популарни и углавном коришћени од стране владиних службеника и бизнисмена.

Тако нешто ће морати да накнадно у свој систем угради и „скајп”, глобално све популарнији сервис преко кога из било ког краја света може бесплатно да се разговара уз помоћ компјутера, или да се успоставља телефонска веза по вишеструко нижој цени од класичне телефоније.

Опцију за пресретање комуникација мораће да угради и најпопуларнији светски систем за „друштвено повезивање” „Фејсбук”, који је недавно премашио бројку од пола милијарде корисника из целог света.

ФБИ и друге службе сматрају да је ово неопходно да би ваљано обављале своје законом дефинисане послове, што сада, како образлажу, због брзог развоја нових технологија, нису у стању. Кажу да понекад протекну месеци пре него што је неки оператер у стању да им технички обезбеди да завирују у туђу преписку или прислушкују разговоре, што, према њима, угрожава националну безбедност.

Супротан табор међутим на ово гледа из другог угла, указујући не само на нову инвазију на грађанску приватност, него и на посредну, али ништа мању штету коју би ове промене могле да изазову. Реч је пре свега о угрожавању „фундаменталних елемената интернет револуције”, како поручују из овдашњег Центра за демократију и технологију: децентрализованости светске рачунарске мреже и њене отворености за иновације. „Они у основи желе да сат врате уназад и обезбеде да интернет сервиси функционишу на истом принципу по којем је функционисао телефонски систем”, цитиран је потпредседник овог центра Џејмс Демпси.

Ако се, наиме, најављени захтеви озаконе, сви програмери ће унапред морати да уграђују опције прислушкивања, што ће по неким стручним мишљењима олакшати посао и хакерима, онима који неовлашћено упадају у компјутерске системе и прислушкују комуникације, често и за криминалне радње.

Указује се и на потенцијалну опасност да се ова опција користи и у „сајбер рату” против Америке, од стране непријатељских држава или организација. „Овај предлог је мера која је драстично против приватности, против безбедности и против иновација – то је решење које призива проблем”, оцењује Кевин Бенкстон, адвокат „Фондације електронских граница”, међународне непрофитне организације за заштиту дигиталних права.

Марк Ротенберг, директор Центра за електронску приватност, непрофитне истраживачке групе из Вашингтона, изјавио је за „Волстрит џорнал” да би свака експанзија већ постојећих овлашћења тајних служби представљала „узурпирање власти”. „Ово није рат против тероризма, то је рат против технологије... Обавештајна заједница никад није имала веће могућности да прикупља податке и њихова тврдња да не могу да обављају свој посао нема никаквог основа”, сматра овај стручњак.

Ровови су очигледно ископани, прве салве испаљене, па остаје да се види чији ће аргументи на крају превладати.

Милан Мишић