Цена оружја - тајна

КРАГУЈЕВАЦ – Војно оружје није обична роба и трговина тим производом је одувек била тајна. Нико у свету, ни државе ни фирме, о томе не говори јавно. Извоз опреме за производњу је видљивија трансакција, али и то се води под шифрама – каже директор "Заставе оружја" Драгољуб Грујовић, објашњавајући зашто о извозним пословима крагујевачке фабрике не може отворено да говори.

Ово је била његова прва реакција на недавни допис синдиката крагујевачке фабрике оружја упућен медијима, у коме се држава "прозива" за заустављање извоза вредног милион долара.

Грујовић је потврдио да је реч о земљи у коју се и раније извозило, да она није под санкцијама ни УН ни САД, али разлоге због којих касни државна дозвола овако је прокоментарисао:

– О извозу војног оружја све знају они који треба да знају. Они други, који нису упућени у те послове, ништа и не треба да знају. Зашто држава још није одобрила извоз... не знам. Али и кад бих знао о чему је реч, ја бих ћутао. Уосталом, зашто бисмо иностраној конкуренцији откривали шта, колико и по којој цени продајемо. Такве информације могу изазвати лоше последице и по фирму и по државу – вели Грујовић.

Према његовим речима, трговина војним оружјем је строго контролисана. О томе, како каже, воде рачуна надлежне институције Уједињених нација, Европске уније и најјаче војне силе, пре свега САД.

– Споразум две фирме о извозу војног оружја држава одобрава тек кад тај посао аминују надлежне међународне агенције, а то се дешава само под условом да се земља с којом желите да тргујете не налази на некој од "листи забрана". ЕУ има своју листу, САД и Русија своју, Африка такође, а најважнија је листа УН. Са земљама на тој листи трговина уопште није могућа, али проблем за државу настаје онда када се друге листе, на пример Русије и Америке, не поклапају – каже Грујовић и додаје да је суштина овако ригорозне контроле у недвосмисленом одређивању крајњег корисника војног оружја.

Кад је реч о издавању дозвола, директор "Заставе оружја" наглашава да свака, па и наша држава, мора водити рачуна и о томе како је земља увозник добила сертификат неке од поменутих надлежних агенција. Према његовим речима, свака "сумњива" трансакција може довести до компромитације државе, што онда и свакој појединачној фирми доноси прегршт проблема.