Трговци закидају на кусуру

Да ли сте приметили на фискалним рачунима износ у парама? Како реагујете кад продавац заокружи рачун на најближу динарску вредност? У протеклих месец дана редакцији Потрошача стигло је много питања зашто се у трговинама цене не заокружују на динаре, када паре више нису у оптицају. Неке је интересовало колико новца се на овај начин слије у џепове трговаца који на фискалним рачунима по правилу износ заокружују на суму која је виша од износа куповина, јер четрдесет или педесет пара нико на каси не враћа. Како је то регулисано законом и да ли купци имају право да се жале, питали смо надлежне у Народној банци Србије и представнике потрошачких организација.

Док у највећем делу света купци очекују кусур у „цент”, већина наших грађана тврди да код нас за касама муштерије не ситничаре толико. Износи које купци плате углавном се не поклапају са фискалним рачуном. Продавци у домаћим радњама углавном заокружују суме, како би лакше обавили наплату. „Цех” у динарима и парама прави забуну јер је потрошачу немогуће вратити „ситниш”, кад је пара већ одавно изгубила сваку вредност. 

Тамара Ђорђевић (21), студенткиња, каже да не обраћа пажњу. 

– Много пута ни ја немам ситан новац. Нису они криви за то што се вредност динара годинама умањивала – поручује Ђорђевићева.

Данијела Красић (36), новинарка, тврди да је врло толерантна када је реч о враћању кусура. Она каже да је мирољубиве природе и не сматра да би продавцима требало правити проблем због неколико десетина пара.

Са њима се не слаже Милош Бјелац (64), керамичар-пећар, који каже да се изнервира када му не врате кусур.

– То постоји само код нас. У свету је нормално да купцу врате кусур у „цент”. У вој земљи то није добро организовано – објашњава овај суграђанин.

Рада Мајорски (76), пензионерка, не воли да ситничари. 

– Трошим колико ми приходи то дозволе. Надлежни и држава су одговорни за инфлацију због које делови једног динара више немају вредност, а не касирке – убеђена је Мајорски.

Ненад Шикмен (32), графички инжењер, љути се, у зависности од тога колико му новца не врате због овог проблема

 – Врате колико мисле да треба. Ипак, опоменем их само кад претерају – закључује Шикмен.

А. Николић

----------------------------------------------

НБС: Паре укинуте пре две године

У Народној банци Србије истичу да је у „Службеном гласнику РС”, бр. 90/2007 и 122/2007 објављена одлука о повлачењу из оптицаја кованог новца апоена од 50 пара издања Народне банке Југославије 2000. године, а који је у оптицају био од 15. децембра 2000. године. Како се истиче наведени апоен кованог новца није законско средство плаћања још од 1. јануара 2008. године.

У НБС-у наглашавају да се поменутом одлуком, од 1. новембра 2007. године крајњи обрачуни у готовинском платном промету заокружују у следећем распону:

– од једне паре до 50 пара – на нула пара

– од 51 до 99 пара – на један динар.

Доношење одлуке о заокруживању цена у безготовинском платном промету није у надлежности Народне банке Србије (већ Владе Републике Србије). Како таква одлука није донета, цене робе и услуга се и даље изражавају у парама. У безготовинском платном промету роба и услуге се могу плаћати и у парама, док се у готовинским трансакцијама примењује заокруживање цена у напред наведеном распону. Одлуку о заокруживању цена у безготовинском систему требало би, дакле, да донесе Влада Републике Србије, али није познато на чију иницијативу.