Несаница малих капиталиста

Мали привредници, такође, ноћима не спавају, али то у овој држави слабо кога интересује, казао је новинарима Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије (УПС), алудирајући на вапаје крупних капиталиста како их због дугова мучи несаница. УПС је јуче у „Хајату” изнела проблеме са којима се мали привредници суочавају, али и предлог мера Влади Србије.

Када су пре неколико месеци сличан програм представљали чланови клуба „Привредник”, у просторије Савеза економиста једва је могло да се уђе од новинара. Јуче, у делу предвиђеном за дискусију, Атанацковића је слушало само три новинара. На ову чињеницу он само слеже раменима:

– Све претходне владе, па и ова, само су на папиру придавале значај малим и средњим предузећима. Без обзира на то што ми највећим делом утичемо на стварање бруто националног дохотка, увек смо били само слика на зиду. Учествујемо у социјално-економском дијалогу, али без значајног утицаја. Ево, сада се траже и неки други партнери, оспорава нам се репрезентативност… А од државе не тражимо да нам помогне, већ само да нас остави на миру. Јер, због намета, добрим делом и скривених, свака година је за пословање тежа него претходна. Шта вреди нама што је порез на профит најнижи у региону, ако тај профит не можемо да остваримо – пита се Атанацковић.

Судећи по студији коју је Унија послодаваца направила у сарадњи са Аустријском агенцијом за развој и Међународном организацијом рада, списак проблема са којима се суочавају привредници је подугачак. Наплата потраживања тренутно представља највећу препреку нормалном пословању, јер не постоји никакво законско ограничење рока плаћања. Према истраживању Уније послодаваца, више од 60 одсто предузећа своја потраживања наплаћује тек после четири месеца. При том, десетину дуга никада не наплате јер њихови дужници оду у стечај или оставе ненаплативе менице. У студији се наводи да је у мају, на пример, због неликвидности, свега 17,6 одсто послодаваца зараде радницима исплаћивало на време – односно првог у месецу. Такође, образовни систем није прилагођен потребама привреде па је можда и зато свега три одсто младих у анкети Уније послодаваца изјавило да жели да се бави предузетништвом, односно да сами оснују предузеће. Додатни проблем је и то што сива економија износи 35 до 40 одсто свега што се у зељи произведе за годину дана (односно бруто домаћег производа). Паре можеш да узмеш само од оног ко има, ко ради легално и ко је ликвидан, чуло се јуче.

– Питање је докле ћемо ми то моћи да издржимо. И онда нас надлежни питају зашто не запошљавамо људе. Ситуација је таква да никога не можемо да запослимо, већ морамо да отпуштамо. Повољне услове за пословање имамо само на папиру, а никога у овој држави није брига за нас – каже Срђан Пауновић из Уније послодаваца.

Његов колега Ратко Уљаревић, председник Управног одбора предузећа „Вишњица”, каже да у привреди послује 45 година и да не памти да му је некада било теже.

– Промет драстично опада, док цене расту. Неликвидност у систему је велика, а томе и држава много доприноси. Пословати са државом је данас најлошији пословни потез. Таксе, фирмарине и скривени трошкови једу наше профите. Камате на кредите су велике, а због курсних разлика рате су готово дуплиране. Камате су сада најмањи проблем – каже Уљаревић.

Он додаје и да је „препаднут” за судбину младих људи који годинама раде на црно, нарочито у угоститељству.

– Ко од њих прави армију социјалних случајева који сутра неће моћи да оду у пензију.  Води ли ико о томе рачуна – пита се Уљаревић.

Привредници су јуче истакли како држава социјалну политику пребацује на послодавце и да тиме шаље врло лошу поруку. Кад несавесним послодавцима који радницима нису уплаћивали стаж држава обећа како ће тај трошак подмирити, она уствари подстиче поједине привреднике да не плаћају порезе и доприносе, кажу у Унији послодаваца.

– По који пут се то ради? Ми треба да зарадимо и за оне који плаћају и за оне који не плаћају – негодовали су привредници.

Било је и оних који су додали да је нелогично да држава повећава цену струје у ситуацији када многи корисници не плаћају ову услугу.

– Значи, некима је свеједно да ли ће комуналије бити скупље, а ми треба да плаћамо и за њих – истицали су чланови Уније послодаваца.

А. Николић