Гаса довољно, али ко ће да га плати

Јавно предузеће „Србијагас” и влада неће дозволити да се грађани наредне грејне сезоне смрзавају. Гаса ће бити довољно и количине нису проблем. Питање је, међутим, ко ће и под којим условима тај гас да плати, будући да је „Србијагас” већ презадужена фирма, потврдио је јуче за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

Упитан да прокоментарише најаве да би у фебруару (уколико не буде било корекције цене гаса) могло да дође до проблема око плаћања гаса Гаспрому, Бајатовић изражава уверење да ће до тада питање цене бити решено. Или, уколико до поскупљења ипак не дође, да ће у договору с државом морати да се нађе нови начин како ће „Србијагас” да плаћа Гаспрому преузете количине гаса.

– Уколико степен наплате не буде повећан а не дође ни до корекције цене гаса, „Србијагас” може своја задужења да кредитира до фебруара. За период после тога држава мора да каже на који начин фирма може да се задужује и финансира повлачење нових количина гаса. Међутим, чак и да степен наплате од топлана буде 100 одсто, оне ће и тад платити тек половину својих потраживања „Србијагасу”. Тако да само то није довољно да би се покрили дугови које „Србијагас” има због немогућности да наплати испоручени гас – појашњава Бајатовић.

На питање да ли ће у случају да буде проблема с плаћањем моћи да се рачуна на количине гаса утиснуте у подземно складиште „Банатски Двор”, Бајатовић понавља да количине гаса из Русије нису проблем, али да је складиште спремно да се дневно повлачи око пет милиона кубика гаса, уколико би дошло до проблема на релацији Русија–Украјина.

У овом часу у складишту се налази 300 милиона кубика гаса што је довољно да покрије потребе грађана за два месеца. Ту се не рачунају потребе индустрије. Међутим, и за сценарио да не буде довољно гаса за индустрију, „Србијагас” већ прави план како да превазиђе и ту кризу.

– Тако што рачуна на складишта гаса у Мађарској и Немачкој као и прошле године, каже Бајатовић.

Он је потврдио да је монтажа нових компресора у подземном складишту „Банатски Двор” завршена и да после њихове уградње, уместо милион кубика гаса дневно, у подземно складиште може да се утискује више од три милиона кубика, док би у периоду потрошње било могуће повлачити пет милиона кубика. Завршетком прве фазе градње у подземном складишту наћи ће се укупно 470 милиона кубика гаса.

Бајатовић каже да су се сада стекли услови да заједничко предузеће за градњу „Банатског Двора”, у коме Гаспром има већинско власништво, почне да функционише, јер је и формално завршен пренос имовине. Око 250 милиона кубних метара „јастучног гаса”, Гаспром ће признати „Србијагасу” као улог у заједничко предузеће.

Упитан како очекује да овом ценом гаса стимулише крајњег потрошача да уведе и греје се на гас (уколико цена гаса за домаћинства буде већа за 13 одсто, кубни метар гаса биће око 41,3 динара), ако је у овом часу грејање на струју, дрва и угаљ јевтиније, Бајатовић каже да је разлог томе нереално ниска цена струје, али да она не може таква да остане заувек.

– Уласком Србије у Европску унију, цена струје у Србији више неће бити социјална категорија, већ знатно виша, тако да грејање на струју неће бити економично као сада. Осим тога, очекује се да индустрија поново почне да ради пуном паром што ће, свакако, повећати потребу за гасом. Новим паритетима цена домаћинствима ће бити јасно када ставе све на папир да им је најповољније и најудобније да се греју на гас, због чега и треба наставити с гасификацијом Србије – каже Бајатовић.

Јасна Петровић

------------------------------------

Дуг подиже цену

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да цена гаса не би била тако висока када би се плаћања према „Србијагасу” измиривала на време. Овако, са сталним пробијањем рокова за плаћање утрошеног гаса, а уз кредитна задужења на која „Србијагас” плаћа камату, цена гаса мора бити висока.
Он чињеницу да је потрошња гаса прошле године опала за 30 одсто објашњава тиме да је то због тога што индустрија није радила, а не зато што су домаћинства одлучила да не троше гас и греју се на струју, дрва или угаљ.