Осујећени атентати широм Европе

Берлин – Заједничком акцијом америчких и западноевропских обавештајних служби, у Европи је осујећена серија терористичких напада на циљеве у Лондону и у низу немачких и француских градова, јављају агенције.

Серија атентата које су планирале исламистичке организације мога је да доведе до крвопролиће попут оног у Мадриду 2004. и у Лондону 2005. године, известили су амерички медији.

Британска ТВ станица Скај планиране акције џихадиста пореди са атентатима у Мумбају (Бомбај) новембра 2008, када је у нападима исламиста на два хотела у овом индијском граду живот изгубило 166 лица, а више од три стотине било повређено.

„Волстрит џорнал” подсећа да је два пута у минулих неколико дана запрећено дизањем у ваздух Ајфеловог торња. Да је реч о „апсолутно веродостојној претњи” произлази из извештаја америчке телевизије Еј-Би-Си, а гледаоци се подсећају да је о свему званично обавештен и амерички председник Барак Обама.

Немачки медији су суздржанији: телевизија АРД и недељник „Шпигл” наглашавају да атентати нису представљали непосредну опасност. Њихова обавештајна сазнања упућују на закључак да су атентати припремани, али о евентуалном извођењу и о датуму напада није била донета одлука. 

Различити приступи англоамеричких и немачких медија отворили су простор нагађањима: да ли је реч о акутној или о латентној опасности од терористичких напада?

У централи немачке обавештајне службе БНД за иностранство у Берлину извори тврде да је операција „неутралисања” терористичких ћелија била успешна.

Повод није била непосредна опасност већ – инсистирање америчких колега. Коригују се извештаји из САД да су атентате планирали пакистански радикални исламисти, блиски Ал Каиди:

„Реч је о организацији Исламистички покрет Узбекистана, која има подршку радикалних исламиста у Пакистану”, предочено је аутору ових редова.

Извор тврди да су Узбеци били под надзором, с обзиром на то да су постојала сазнања о њиховим припремама за атентате.

Информације је дао немачки држављанин авганистанских корена Ахмет С., родом из Хамбурга. Пре петнаестак дана ухапсили су га амерички агенти, а у САД је потврђено да се налази у затвору америчке војне базе Баграм, у Авганистану.

Занимљиво је да Берлин и Пентагон другачије описују акт хапшења. Немци тврде да су Американци лишили слободе њиховог информатора када се запутио у немачку војну базу, близу Кабула. Американци тврде да је лишен слободе у тренутку када је намеравао да по (терористичком) задатку напусти Авганистан и запути се на одредиште акције – у Европу.

Разлика у опису хапшења, наводно, није једини аспект који утиче на односе Немаца и Американаца. У обавештајним круговима Берлина испод руке се говори да су Американци пренаглили са захтевом за акцију – из сопствених интереса: хапшење Ахмета С. послужило је као повод за серију напада беспилотним летелицама на уточишта радикалних исламиста у Пакистану.

Немачки новинари истичу да се америчка јавност управо сада суочава са статистикама колатералне штете оваквих америчких акција у којима је од 2008. живот изгубило више од хиљаду недужних цивила.

М. Казимировић