Неразумна журба

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 13. септембра – Виђења ситуације на Косову и Метохији се и даље битно разликују, потврдила је данашња седница Савета безбедности УН у Њујорку. Овога пута се тај раскол исказао и у супротним ставовима новог шефа Унмика Јоакима Рикера који се заложио да се нови статус те покрајине одреди "без одлагања", и представнице Србије Санде Рашковић-Ивић која је изнела аргументе да то питање "не може да добије одрживо решење ако се ставља у функцију рока који диктирају други интереси, а не жеља да се трајније и на стабилним темељима проблем реши и сачувају мир и стабилност у региону".

Разлике у одређивању темпа преговора испољиле су се и у дебати. Руски представник је, тако, истакао да "не треба постављати арбитрарне рокове", док је америчка представница акцентирала да решење треба да се нађе ове године, да су неопходни тешки компромиси, али да "одлагање не би допринело стабилности у региону". 

У суштини је, чини се, реч о различитом редоследу и принципа и потеза. Док Србија и неки међународни актери сматрају да ситуација на Космету још подуже треба да се сређује у складу с међународним нормама да би се дошло до новог статуса, други фактори, међу којима је и Америка, сугеришу да би нови статус убрзао примену договорених стандарда који пре свега гарантују и унапређују положај мањина.

По Рикеру би "одлагање доношења решења за будући статус Косова могло да допринесе даљим тензијама и тешкоћама, да одложи стабилизовање прилика, процес помирења и економски опоравак" у покрајини. Позвао је, уједно, Београд да подстакне учешће косовских Срба у привременим институцијама Косова, поручивши тамошњој српској заједници, признајући да је она у "тешкој ситуацији", да решење "није у изолацији, него у интеграцији".

Безбедносна ситуација на Косову је – извештава – "стабилна, али крхка", при чему је број етнички мотивисаних инцидената "низак и наставља да се смањује". Рекао је да има "бројних охрабрујућих примера" – решења којима се полажу "темељи мултиетничког Косова", али није навео који су такви практични потези.

Председница Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изложила је став Београда који у најкраћем гласи: треба поштовати територијални интегритет и суверенитет Србије, за нови статус Косова најбоља је "суштинска аутономија" а до будућег статуса те покрајине треба доћи компромисом, стрпљивим договорима, без журбе и постављања кратког рока, какав се сада помиње у инсистирању да се нови статус одреди до краја ове године.

"Чврсто смо уверени да је једино систематским, одговорним и поступним вођењем преговора о будућем статусу Косова и Метохије, без вештачких рокова који само стварају додатан притисак, могућно доћи до трајног решења овог питања" – прецизирала је представница Србије. У супротном, истакла је, "може доћи до нових компликација, са несагледивим последицама, које увек и неизбежно производи свако одступање од универзалних начела међународне заједнице". И додала: "Нервоза, неразумна журба и ароганција неће допринети изналажењу одрживог решења за Косово и Метохију, као ни миру ни стабилности у региону југоисточне Европе, за које је политика моја земља чврсто опредељена".

Србија је, предочила је, спремна да у решавању овог питања "преузме свој део одговорности, на основама међународног права и демократских вредности савременог света".

Српски преговарачки тим као аргументе износи универзалност међународног права и немогућност да се једној демократској земљи одузме 15 одсто њене територије, подсетила је Рашковић-Ивић. Затим је оценила да се "албанска страна заправо и не упушта у преговоре, мирно очекујући да на поклон добије другу албанску државу на Балкану, и то на територији међународно признате  Србије".

Председница Координационог центра за Косово и Метохију је такође упозорила: "Тешко је поверовати, али све упућује на закључак да је страх од моћних и насилних Албанаца и њихове претње осветом, данас онај ‘принцип’ пред којим одступају међународно право и међународна правда". Потпуно је "несхватљиво и здравом разуму неприхватљиво" – додала је – "да за седам година током којих је било толико убистава, насртаја на живот и имовину Срба, скрнављења прастарих хришћанских цркава и манастира", нико од Албанаца "није осуђен за терористичке нападе".

У закључку излагања, Рашковић-Ивић је још једном упозорила да би "свако нервозно убрзавање решења скупо коштало регион, саму покрајину и међународну заједницу" којој би посао био отежан. Преурањено решење "не би било решење, већ преседан којим се отвара Пандорина кутија" – нагласила је и поручила да "наметање исхода не би водило решавању питања Косова и Метохије" већ да "само стрпљење и широм отворене очи према реалности и будућности могу да доведу до истинског компромиса".

Платформа српског преговарачког тима, наставила је, представља на дужи рок "једини пут за ваљано решавање застрашујуће ситуације у покрајини". Заложила се и да се политички убеди албанска страна да "одустане од екстремних, искључивих захтева и прихвати рационално и компромисно решење – аутономију са огромним, суштинским надлежностима". То би, каже, истовремено значило да "Албанци добијају стратешке партнере и да су ти потенцијални стратешки партнери Срби".

У излагању представнице Србије била је садржана и критика на рачун изјаве специјалног изасланика генералног секретара за преговоре о Косову да су "Срби криви као народ". На поменутој функцији је фински дипломата Марти Ахтисари.

Говорници су, у присуству косовског премијера Агима Чекуа, осуђивали насиље на Косову, захтевали да се починиоцима суди, и констатовали да још нема довољног напретка у примени стандарда. Истовремено су изражавали наду да ће се доћи до компромиса који би допринео и стабилности региона. Давали су и подршку раду међународних представника. Остала је, међутим, поменута разлика у проценама "потребног протока времена" за решење: с роком до краја ове године, или без орочавања – све до постизања компромиса. У претходно поднетом извештају Кофија Анана оцењено је да у протеклих шест месеци није било приближавања ставова Београда и Приштине.   

-----------------------------------------------------------

Нови шеф мисије Србије при УН

ВАШИНГТОН, 13. септембра – На дужност шефа мисије Србије при Уједињеним нацијама ступио је искусни  дипломата Павле Јевремовић. Акредитивна писма предао је 11. септембра генералном секретару УН Кофију Анану. Јевремовић је тако постао први амбасадор Србије при УН.