Вратити потрошачке кредите у закон

Предлог Закона о заштити потрошача у понедељак ће се наћи пред посланицима Скупштине Србије, а организације потрошача увелико спремају амандмане и примедбе на овај пропис на који се чекало готово три године. Изгледа да су ова удружења озбиљно схватила поруку председнице Парламента Славице Ђукић-Дејановић, која је, гостујући у вестима телевизије Б92, у среду изјавила да је „прави тренутак да се подносе амандмани и да ће се сви аргументовани предлози разматрати у парламентарној расправи”.

Кључна замерка организација потрошача на Предлог закона је избацивање Директиве о потрошачком кредиту, чиме једна област заштите потрошача остаје практично непокривена. Наиме, појам потрошачког кредита, из Директиве ЕУ шири је од појма банкарског кредита. Потрошачи у Србији остаће потпуно незаштићени када је реч о куповини робе на одложено плаћање, одобравању кеш кредита или у случају повезаних кредита када се у ланцу појављују банка, трговац и потрошач.

У нашој пракси „потрошачки кредит” је синоним за наменске ванпривредне позајмице са фиксним роком, што је само једна врста кредитирања. Новим законом било је предвиђено обухватање ширег круга уговора којим давалац кредита одобрава или се обавезује да потрошачу „одобри кредит у виду одложеног плаћања, зајма или другог финансијског уступка”. Ове одредбе се односе на уговоре о потрошачком кредиту, било да је реч о отварању текућег рачуна, одобравању кеш или наменског кредита (за куповину тачно одређене робе чијим закључењем настају односи кредитирања ). Зато је и било неопходно да се у закону прихвати економски појам „потрошачког кредита”.

У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) очекују састанак са Одбором за европске интеграције већ у понедељак, када ће им предочити замерке на Предлог закона и тражити да се Директива о потрошачком кредиту врати у овај пропис.

– С обзиром да се велики број потрошачких проблема везује управо за област кредита, усвајање Закона без ове директиве неминовно води до промене намене и самог имена јер онда овакав Закон не може да буде закон о заштити потрошача – каже Зоран Николић, потпредседник НОПС-а. Према његовим речима, обећања званичника да ће „потрошачи имати исти ниво заштите као у Европској унији” губе сваки смисао.

– Још више чуди да је овај акт писан дуже од две године, а да се ниједном није наговестила могућност оваквог исхода. На бројним радионицама на ову тему, поред представника Министарства трговине и услуга и Народне банке Србије, управо се говорило о адекватној примени Директиве 2008/48 која регулише област потрошачких кредита. Уз асистенцију ЗАП пројекта били смо у прилици да видимо најпризнатије европске стручњаке из ове области како бисмо се што боље припремили за примену овог суштинског дела новог Закона – објашњава Николић.

Из Народне банке Србије одмах по објављивању информације о изузимању ове директиве саопштили су да је овакав договор постигнут у сарадњи са Министарством трговине, а као разлог су навели „специфичности кредита и других финансијских услуга које је потребно регулисати посебном регулативом”. Тиме би се, објаснили су, постигло да се област потрошачких кредита уреди на целовит и систематичан начин, навели су у НБС и најавили да се припрема регулатива која ће бити усаглашена са директивама ЕУ.

Шта потрошачи губе уколико се Директива ипак не нађе у новом закону? Најпре могућност једностраног раскида уговора о кредиту у корист грађана и то у року од 14 дана, без обавезе плаћања накнаде и навођења разлога такве одлуке. Била је предвиђена општа обавеза даваоца кредита да потрошачу пружи савет о томе да ли тражени, односно понуђени кредит одговара његовим потребама и имовном стању и да га обавести о битним обележјима одређеног кредита, његовом значају за потрошача, као и о последицама дужничке доцње.

– У пракси појединих банака често се ограничавало право на превремену отплату готовинских кредита, наметањем практично казнених трошкова, док се делимична превремена отплата негде чак и онемогућавала. Због тога је неопходно да се потрошачу призна право да у свако доба, у целини или делимично, измири обавезе по основу уговора о кредиту уз право на смањење укупних трошкова кредита. Новим законским решењима јасно је истакнуто да давалац кредита нема право на накнаду због превремене отплате дозвољеног прекорачења рачуна, када је та отплата извршена у складу с планом осигурања кредита, односно када превремена отплата не премашује милион динара, као и временски рок у коме потрошач има право да понови превремену отплату суме која не премашује овај износ – истиче Николић.

И организација потрошача „Форум” из Ниша припремила је четири амандмана који ће се већ данас наћи у парламентарном Одбору за трговину. Осим замерки на одредбе које се односе на услуге од јавног економског интереса, Директива 2008/48 такође је део њихових примедби.

У Асоцијацији потрошача Србије кажу да увелико раде на овом проблему.  

– Вратите у Закон о заштити потрошача одредбе које се односе на уговоре о потрошачким кредитима које су у последњем часу избачене из нацрта Закона, уз неприхватљиво образложење да ће се донети посебан закон. Посебни закони које имамо у другим областима, попут туризма и трговине, нису препрека нити разлог да се у кровном закону о заштити потрошача и та питања не дефинишу на добробит грађана – наводи се у саопштењу АПОС-а упућеном посланицима.

Јелица Антељ

Стефан Деспотовић

----------------------------------------

Обећања и оправдања

– У образложењу доношења Закона наведено је како је одржано 12 јавних расправа широм Србије. То је у реду, али недостаје суштински податак, шта је од свих предлога изнетих на тим догађајима заиста и уважено. Другим речима, можете спровести и 212 јавних расправа ако се тврдоглаво држите онога што сте написали. Тако се само ствара привид укључивања стручне јавности, да би се постигло оправдање. Друго питање је да ли се јавном расправом може сматрати оно што се показало у овом случају. Предлог закона не одражава реалну слику онога што се хтело, или желело, приказати јавности – кажу у НОПС-у.

----------------------------------------

Држава неће јаке организације

У НОПС-у кажу да су у делу закона којим се дефинишу носиоци система заштите потрошача прописани неразумно детаљни и непотребни услови за потрошачке организације. Тако се наводи да „удружења или савези располажу одговарајућим кадровским капацитетима са професионалним знањем и вештинама”.

– Никада није показана добра воља државе да јача капацитете постојећих организација потрошача које се годинама сналазе и покушавају да заштите права и интересе потрошача. Поставља се питање које су то вештине и „професионално знање” потребни за особе ангажоване у организацијама потрошача. Није ли то дискреционо право сваког удружења да брине о својим капацитетима? Да ли се писац тих редова заиграо толико да је заборавио на постојање Закона о удружењима, као основног правног акта који дефинише област организација цивилног друштва (НВО сектор) – питају се у НОПС-у.