Чији је Шормазов мандат

Да ли је посланички мандат Драгана Шормаза, бившег члана Демократске странке Србије, владајућој коалицији заиста толико важан да, како тврде у опозицији, покушава да га задржи променом чланова Административног одбора? Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић тврди да јесте.

„Свакоме ће бити јасно да се Пословник мењао да би посланик ПУПС-а Момо Чолаковић и још једна посланица Демократске странке у Административном одбору обезбедили већину за одузимање мандата ДСС-у којом ће се ојачати владајућа коалиција”, истиче Јовановић и додаје да би овакво понашање и у време Слободана Милошевића било названо политичким криминалом.

Шеф посланичке групе ДСС Милош Алигрудић верује и да су све промене броја чланова скупштинских одбора изведене да би се превазишао проблем са члановима Административног одбора из Г17 плус, чији су представници најавили да ће гласати „у корист” ДСС-а.

Драган Шормаз је из партије искључен у мају, а ДСС је одмах активирао његову бланко оставку. Он је, међутим, ту оставку повукао и сада би одбор практично требало да гласа о томе да ли право на тај мандат има он или странка. Судећи по најавама из владајуће коалиције, овога пута заузеће се становиште да мандат припада посланику. Био би то још један допринос парламентарној пракси у којој су, кад је реч о овом проблему, забележена свакаква решења. Међу њима и оно по коме су ДСС-у одузети сви мандати јер је искључена из коалиције коју је заговарао управо тадашњи шеф посланичке групе ДОС-а Чедомир Јовановић.

Најчудније одлуке, потпуно супротне од случаја, доносио је скупштински Административни одбор у првом постпетооктобарском сазиву, све док Уставни суд 2003. године није пресудио да су власници мандата посланици, а не партије. Странке су онда увеле институцију бланко оставки, које су посланици потписивали чим би ушли у парламент, а партије их по потреби активирале. На тај начин одузети су мандати Ксенији Миливојевић и Горану Пауновићу који су се жалили суду у Стразбуру, а због чега вероватно Г17 плус сада не може да гласа за Шормаза. Бланко оставке су на известан начин легализоване и Уставом Србије из 2006. који предвиђа да је „посланик слободан да, под условима одређеним законом, неопозиво стави свој мандат на располагање странци на чији предлог је изабран за посланика”. Законом о локалним изборима отишло се корак даље, па су у њега унете бланко оставке, али је Уставни суд то пре неколико месеци прогласио неуставним.

Марко Благојевић, оперативни директор Центра за слободне изборе и демократију, каже да је досадашња пракса, кад је реч о мандатима, „ишла са једног краја на други”. – Све што је везано за изборни систем и законодавство, а ту спадају и мандати, прожето је политиком. Све институције су таоци политичких партија којима није у интересу да се увек дефинишу правила. И зато смо до сада у пракси имали да рецимо РИК, који би морао бити независно стручно тело, гласа о томе да ли је закон прекршен. Још горе, дешавало се да изгласају да није, а очигледно је да јесте. Тако и сада у Административном одбору могу да се прегласавају око тога да ли неко може да задржи мандат – каже Благојевић.

Благојевић подсећа да већ постоје нацрти закона којима би ово могло да се реши и којима би се увела јасна правила везана за однос партија и посланика односно одборника, али они никако да дођу на ред за усвајање. „Не знам које странке спречавају да се ти закони усвоје али се већ два пута дешавало да их неко скине са дневног реда седнице владе”, истиче он.

На питање да ли је поменута уставна одредба препрека да се законом јасно утврди слободан мандат (којим би располагао посланик), Марко Благојевић каже да није. „Боље би било да те одредбе нема, али она не спречава усвајање закона којим би се регулисало када то и под којим условима посланик може (а не мора) да стави мандат на располагање партији.

Г. Новаковић