Нестаће још две зграде

Рушење зграда у Азбестном насељу се наставља, сазнајемо у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда. Прва од постојећих 14 зграда, направљена од штетног материјала азбеста, у улици Мате Јерковића срушена је недавно.

Тренутно се уговара посао за демолирање наредне две зграде у Комовској улици, на бројевима 25-27 и 29-31, које ће доћи на ред до краја ове године. У току је потписивање уговора са станарима насеља за пресељење у друге станове.

Према речима Ненада Бајића, из информативне службе дирекције, у улазима број 25-27 још трају преговори са две породице и она ће, с обзиром на то да су договори о исељењу практично завршени, прва бити на реду за рушење.

– Из зграде су крајем августа исељени сви станари коју су ту бесправно живели, а из суседне зграде ових дана почеће исељење илегалних житеља. На жалост, ти људи ће сами морати да нађу друго решење за кров над главом, јер ми нисмо овлашћени да бринемо о њима. Легално усељени станари азбестних зграда добиће станове бољег квалитета и приближне квадратуре као што су били они у којима су до сада живели – истакао је Ненад Бајић.

Планирано је да на месту порушених зграда никну нове. Почетак градње, тврди Бајић, зависиће од брзине окончања потписивања уговора са станарима и завршетка генералног пројекта изградње. Свакако, дирекција од овог рушења има и своју рачуницу. Будући солитери од "здравих" цигли биће веће површине.

– Када уселимо део становника Азбестног насеља у новоизграђене зграде, у њима ће остати и празни станови који ће дирекцији послужити, за неко будуће расељавање. Не бисмо улазили у овај посао да нисмо видели и економски интерес, уосталом нико годинама није хтео да се прихвати овог компликованог посла – нагласио је наш саговорник.

Градски завод за заштиту здравља стално контролише количину азбестних честица у ваздуху у том делу града и, како Бајић истиче, приликом претходног рушења није регистровано повећање материја у ваздуху, које су опасне по здравље људи. Тако ће, према његовим речима, и остале грађевине бити демолиране по истом систему.

До доласка Бориса Ранковића, директора Дирекције за грађевинско земљиште, у чијем су власништву већина станова у том насељу, нико од надлежних није приметио економску корист од рушења, па је самим тим и уклањање вишеспратница које су направљене од канцерогеног материјала одлагано до данашњих дана. Подсетимо, Азбестно насеље изграђено је далеке 1964. године као привремено решење, јер је рок трајања штетних плоча ограничен на две деценије. Међутим, протекло је готово пола века пре него што је одлучено да се станари преселе на здравије место. Свих 14 зграда биће, према плану дирекције, срушено до 2011. године.

Једни од најстаријих легалних станара, Мирко и Станика Матковић, уселили су се далеке 1966. године у Улицу Мате Јерковића 60. Мирко каже, горко се шалећи, да су овог 20. јула прославили 40 година међу отровним зидовима. Њихова зграда ће тек 2011. године бити уклоњена. На срећу, за разлику од њихових комшија, дочекали су здрави овај чудни јубилеј.

– Волели бисмо да рушење иде брже, али и овај план је ипак решење. Претпостављам да је то зато што дирекција поседује само два стана од четрнаест, колико их има у нашој згради. Иначе, што се рушења тиче, није било већих проблема. Радници пажљиво раде свој посао – објаснио је овај дугогодишњи и дуговечни житељ Азбестног насеља. У међувремену, неке породице сналазиле су се и налазиле боља решења, а у њихове празне, "отровне" станове нелегално су се усељавали други житељи, јер су им зидови од азбестних плоча представљали какво-такво решење.