Станови и куће за нови почетак

Крагујевац – Осим беспарице и затварања фирми, Крагујевац се, можда више него неки други градови, суочио са још једним великим проблемом. Деведесетих година, током ратова на простору бивше Југославије, а и касније, после бомбардовања 1999, у овај град се слио велики број избеглица. Многи од 13.000 бескућника успели су да се снађу и скуће код родбине, али и данас велики број породица нема кров над главом.

У два преостала колективна центра у тешким условима живи више од 300 протераних из Хрватске, Босне и Херцеговине, а међу њима је највише оних који су се, углавном без икакве имовине, доселили са простора Косова и Метохије.

За неке од њих, после готово две деценије потуцања по избегличким центрима и неусловном приватном смештају, долазе бољи дани. Град Крагујевац је, наиме, потписао уговор о изградњи нове зграде за социјално угрожене особе са 24 стана, с тим да је за избегла и расељена лица предвиђено 20 станова. Остатак је намењен домицилном становништву, чији приходи нису довољни за живот. Нова зграда у насељу Аеродром биће завршена до краја 2011.

Уговор је склопљен између града, Комесаријата за избегла и расељена лица, Центра за социјални рад „Солидарност“ и Групе 484.

– Вредност ове инвестиције је 500.000 евра, а град ће обезбедити половину планираних средстава. Такође, локална управа је уступила и грађевинско земљиште са комплетном инфраструктуром. Очекујемо да ће на овај начин бити збринуто стотинак особа – изјавила је Славица Савељић, члан Градског већа, задужена за социјална питања.

За избегла и расељена лица у Крагујевцу је до сада изграђено 190 станова. Тиме, међутим, нису решени сви проблеми ових бескућника. Иако је кирија минимална, многи од њих желе да се врате у избегличке центре, будући да се у овом граду тешко долази до посла, а плате су минималне.

– Дешавало се да ми се многи пожале и замоле да их вратимо у колективне центре. Заиста је велики проблем како избеглицама обезбедити посао. То је други део наше бриге, који се не тиче процедуре, већ је реч о људској и моралној категорији. Суштина напора који локална управа улаже како би се помогло овим људима је у њиховој социјализацији, односно укључењу у нормалне токове живота – објаснила је Савељићева.

Уз помоћ УНХЦР-а и Комесаријата за избегла и расељена лица на територији Шумадије збринуто је више породица за које су ове организације, у сарадњи са локалном управом, откупиле неколико сеоских домаћинстава.

До сада је на овај начин свој дом у Шумадији стекло десетак породица избеглих из бивших југословенских република. За Поповиће, Морачанине и Терзине, породице са укупно 11 чланова, усељење у куће у селима Драча, Ђурисело и Горње Комарице значило је нови почетак и покушај да се заборави изгубљено.

– До сада смо радили на туђим њивама, сада имамо шансу за нови почетак, у својој кући, на свом имању – рекао је Предраг Морачанин.

Према речима Ивана Гергинова, помоћника комесара у Комесаријату за избегла и расељена лица, у Србији је тренутно 138 градилишта на којима се зидају станови за бескућнике. Прошле године је на овај начин збринуто 1.350 породица, а намера Комесаријата је да ове године премаши тај број. У плану ове организације је и наставак акције откупљивања сеоских домаћинства, а на подручју Крагујевца ће до краја 2010. бити откупљено укупно 15 кућа.

Бескућницима су кроз различите пројекте подршке на располагању и средства за набавку грађевинског материјала и покућства, а циљ Комесаријата је, према речима Гергинова, да се у што скоријем року затворе колективни центри.

Б. Карталовић