Сваки трећи дипломира у року

На факултетима и високим школама у Србији почела је настава у новој школској 2010/11. години, коју од 18 универзитета у земљи са акредитацијом дочекује 12. Према најновијим подацима, у Србији индекс има 237.598 академаца, који факултет у просеку студирају 7,69 година.

– Од осам државних универзитета у Србији, седам је акредитовано, а Универзитет уметности је још у поступку акредитације, јер су стандарди у овој области дефинисани касније. Од приватних универзитета, дозволу је затражило 10, пет је акредитовано, а пет је и даље у поступку – рекла је за наш лист професор др Вера Вујчић, председница Комисије за акредитацију и проверу квалитета РС.

Од државних универзитета, акредитовани су универзитети у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), Новом Пазару, као и Универзитет одбране. Међу приватним универзитетима дозволу за рад добили су универзитети Мегатренд, Сингидунум, Едуконс, Привредна академија и Метрополитен. У процес акредитације ушла су 83 државна и 40 приватних факултета. Акредитовано је 93 одсто државних факултета, а седам је добило акт упозорења, док је међу приватним факултетима 72 одсто акредитовано, 15 одсто је одбијено, а остали су још под актом упозорења.

Процене су да се сваке године у Србији уписује око 50.000 бруцоша, а на приватним факултетима још око 10.000, али званичног, а ни збирног податка нигде нема. Последње податке о укупном броју академаца објавио је Републички завод за статистику и то за 2007. годину. У Србији индекс има 237.598 студената, од којих се 110.606 школује о трошку државе. Годину дана раније, на првој години студија било је 76.630 академаца, укључујући бруцоше и понављаче.

Кад је реч о броју оних који до дипломе долазе на време, према Заводу, 2007. године је у року дипломирало 31,21 одсто студената, што је највише у последњих 17 година. Примера ради, 1990. диплому је на време добило 11,4 одсто академаца, 2000. године – 15,5, а 2006 – 21,69.

Према недавној анализи Универзитета у Београду, током школске 2007/08. године пре рока је дипломирало око 16 одсто најбољих, док је тај проценат претходне године био 13,06.

Подаци Центра за образовне политике показују да је пре четири године на једног наставника долазило 18 студената, а процене истраживача ЦЕП-а су и да око 40 одсто студената никада не заврши студије. Такође, пре примене Болоње, двогодишње више школе завршавале су се у просеку за 4,2 године. Стопа понављања је била највећа за другу годину студија – скоро 46 одсто (следе трећа година са 40 и прва година студија са више од 25 процената).

Студенти факултета Универзитета у Београду који су дипломирали до краја школске 2007/08. године, просечно су студирали 7,69 година, што је за око 2,3 године дуже од предвиђеног времена за завршетак студија.

Најновија анализа ефикасности студирања, показала је да је дужина студирања на београдским државним факултетима благо смањена, будући да је просечно трајање студија у школској 2006/07. износило 7,84 године.

У анализи УБ анкетирана је успешност студирања 9.547 студената уписаних по старим програмима али и по реформисаним „болоњским принципима”. Њихова средња оцена студирања је повећана, али незнатно, са 7,94 на 7,96.

Како је пред почетак овог уписног рока рекла за наш лист професор др Неда Бокан, проректорка УБ, анализа је показала и да је на 13,2 одсто предмета на студијским програмима основних студија пролазност студената испод 30 одсто, чиме професори нису задовољни.

Према резултатима анализе пролазности студената по предметима за школску 2008/09. годину, на 14 одсто предмета пролазност је између 31 и 50 одсто, на 18 одсто предмета пролазност је од 51 до 70 процената, док је на 54,5 одсто предмета пролазност академаца преко 71 одсто.

Такође је утврђено да једино Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду има стопроцентну пролазност академаца у четврту годину студија, потом следе Архитектонски (97) и Електротехнички факултет са 92 одсто. На Саобраћајном факултету пролазност академаца који су завршили трећу годину је 78 процената, а на Економском факултету је 72 одсто. Најмања пролазност на четврту годину јесте на Факултету ветеринарске медицине, са свега 4,8 процената, затим на Техничком факултету у Бору (17 одсто), Православном богословском (23 процента), Фармацеутском (25 одсто) и Филолошком факултету (30 процената), показали су резултати истраживања који су студенти ове године представили на трибини о Болоњи која је одржана на Факултету организационих наука.

Сандра Гуцијан