Хероји ваздушне гитаре

Инструмента нема у рукама младића на бини али, док он прстима хвата акорде и рифове и трза жице по ваздуху, сала одјекује не само звуцима невидљиве гитаре већ и баса и бубњева. Магија – цео бенд у једној особи а не треба јој ни опрема да би забављала публику, која такође дивља на непостојећим инструментима. И без „фендера” они стварају звук идентичан ономе са албума најпознатијих група, које ни саме не би те песме уживо боље извеле.

Тако изгледају такмичења у свирању ваздушне гитаре, какво ће други пут бити одржано у КСТ-у вечерас после поноћи. Многима то делује блесаво, као када би се ратне игре за одрасле момке, уместо са пушкама које испаљују пуњења боје, водиле са испруженим кажипрстима, уз повике „бенг, бенг, мртав си”. Али, „пржење” на ваздушној гитари није неозбиљна игра за вечите тинејџере. Оно јесте лудирање са друштвом, какво се одвија у клиначким собама широм света, али и крајњи облик панкерског гесла да свако може научити да свира, основати бенд и јавно се изразити. Уосталом, прави панкер или металац мора да буде толико сиромашан да нема пара за праву гитару, још мање за „Гитарског хероја”, популарну игрицу у којој деца „свирају” хватајући рифове на имитацији инструмента да би из конзоле истерали тонове изабране песме. Ваздушна гитара је старија, сиротињска верзија те игрице.

Ако ни то не убеди да је ово озбиљна дисциплина, „одрасли људи” би требало да знају да се у Финској приређује светско такмичење у свирању ваздушне гитаре, изузетно пажљиво организовано, малтене као „Евросонг” за рокере. Лиценца за одржавање националног такмичења под њиховим логом кошта десетак хиљада евра. Све је бизнис, нарочито рокенрол.

Лани је у КСТ-у наступило петнаестак људи, пред 500 гледалаца, а претпоставља се да ће овогодишња конкуренција и публика бити бројнија, мада много мања него на такмичењима у осталим земљама.

– Прошле године смо такмичење организовали на брзину, помало као интерну шалу. Сада смо га много више рекламирали и потрудили се да достигнемо стандард светског такмичења. Још не можемо да платимо лиценцу за њега, али надамо се да ћемо већ наредне године наћи начин да пошаљемо нашег представника у Финску – каже Миша Сарчевић, из КСТ-а.

Лањски победник већ истиче кандидатуру. Иван Томашевић, који је прошле године тријумфовао изводећи класик „Ејс ов спејдс” групе „Моторхед”, покушаће и вечерас да засени противнике. Изабрао је „Пантерину” песму „Каубојс фром хел”, пуну „назубљених” гитарских деоница и оштрих солажа.

– Прошли пут је све било спонтано. Наше друштво је изашло у КСТ као и увек и онда смо рекли „ма, што да не” и сви се такмичили. Не тренирам ни сада јер знам те песме савршено. Одрастао сам уз њих, знам сваки риф, где иду руке, који је прсторед – прича Томашевић, иначе тонац многих српских бендова, који коначно има прилику да се и сам попне на сцену и покаже колико жесток уме да буде.

Да би заиста победио, он ће морати не само да технички скине песму, то јест пази на рад прстију као да свира прави инструмент, него и да веродостојно прикаже унутрашњи став уметника кога подражава, упозорава Александар Петровић – Аца Селтик из „Ортодокс Келтса”, који је у жирију. Други критеријум је супротан првом – неопходно је да буде и оригиналан и унесе нешто своје у наступ. Другим речима, мораће да буде бољи Дајмбег Дарел од Дајмбега Дарела, покојног гитаристе „Пантере”.

– Мене су вероватно узели у жири зато што целог живота свирам ваздушну гитару и на бини и код куће. А КСТ ми је друга кућа, где смо и сви из жирија и такмичари одрасли. Кад их оценимо, мислим да би било поштено да нас тројица судија такође изађемо на сцену и „одсвирамо” нешто у три гитаре – најављује Аца Селтик.