Приштина распродаје 220 милијарди долара

Србија ће се борити за своја права и своје власништво на Космету.

„Управо питање права власништва и имовине биће предмет разговора и дијалога који нас (Београд и Приштину) чека у најскорије време”, изјавио је прошлог уторка председник Србије Борис Тадић. Повод је био најновије уништавање опреме Телекома Србија на Косову и Метохији.

Истог дана агенције су објавиле још две вести које се односе на имовину Поште и Телекома у јужној српској покрајини. Представник Телекома Аустрија потврдио је да је овај оператер заинтересован за 75 одсто удела у Пошти и Телекому Косова (ПТК). За куповину већинског учешћа у ПТК, гласи друга вест, заинтересован је и хрватски Телеком, чији је већински власник Дојче Телеком са учешћем од 51 одсто.

Према сазнању Министарства за Косово и Метохију, за куповину дела српске Поште и Телекома до 13. септембар 2010. године „косовска влада” примила је пет понуда страних компанија заинтересованих за куповину 75 одсто капитала овог предузећа. Рачуна да продају оконча до краја децембра ове године и очекује да ће инкасирати између 300 и 600 милиона евра. Телеком Србија настоји да то спречи.

Имовина српске државе на Космету, предузећа из централног дела земље и покрајине Војводине, већ осам година се приватизује или, боље речено распродаје, а имовина грађана српске националности у јужној покрајини се узурпира и уништава.

ОтимањемКосмета, Србијисе, поредосталог, отимаи непокретна имовинакојусуњенедржавнеинституцијепроцениленаоко 220 милијардидолара. Толика је укупна вредност непокретности на које право полаже држава, њена привредна и јавна предузећа. Приватна имовина више од 30.000 српских породица, које су протеране по доласку међународних трупа 1999. године, вреди најмање четири милијарде долара.

Упркос противљењу Владе Србије, са којим су упознате и институције међународне заједнице, ЦивилнамисијаУједињенихнацијанаКосмету (Унмик)од 2002. године је спроводила накарадну приватизацију друштвенихфирми. Неопходност приватизације на Космету српска влада није оспоравала. У својим апелима упућеним Мисији УН на Космету, Светској банци, Комисији Европске уније и другим међународним факторима, само је тражила да се поштују важећи међународни стандарди заштите својине и поверилаца. Укључујући и права избеглих Срба и других који су били запослени у тим предузећима. Послевишеодгодинудана, приватизација је привременообустављена, да би после извесног времена била настављена.

Унмик је свему кумовао, а извршилац је била Косовска поверилачка агенција (КАП). Не водећи рачуна о учешћу предузећа из централног дела Србије у власништву, КАП је све фирме предвиђене за продају прогласио друштвеним, укључујући и оне које су после 1989. године промениле власничку структуру. КАП-у је дато право управљања над предузећима, а затим се приступало њиховојприватизацији такозваном спин-оф методом и процесом ликвидације.

Од фирме која ће се приватизовати издвајало се све што је вредно, а затим се оснивала посебна фирма ћерка. Она се продавала на тендеру, а фирма мајка преузимала је све обавезе. Над њом се одмах спроводила ликвидација, тако да повериоци из трећег круга подмиривања не могу да наплате своја потраживања. Сва имовина која није укључена у продају по наведеној методи, продаје се у процесу ликвидације.

Многа предузећа и банке из централне Србије су подносили тужбе надлежном „Врховном суду Косова”. Тужбе су одбациване као неосноване, а тужиоци упућивани на Међународни суд у Стразбуру.

– До 31. марта 2010. године на Космету је укупно приватизовано 545 друштвених предузећа – своди досадашњи учинак Веселин Кочановић из Министарства за Косово и Метохију. – У косовски Приватизациони фонд прикупљено је више од 460 милиона евра (460.172.358). У 95 одсто случајева купци су Албанци. Према првобитном плану КПА, преостало је да се приватизује још неколико стотина фирми. Већина их је на северу Покрајине, у местима са већинским српским становништвом. Међу њима је РМХК „Трепча” и комплекс хотела и скијалишта „Брезовица”, као и јавна предузећа. КПА је проценила да њихова вредност премашује две милијарде евра. У међувремену је основана Косовска агенција за приватизацију. У њеном управном одбору су три међународна директора и пет косовских.

Почетком 2010. године Косовска агенција за приватизацију отпочела је и са процесом ликвидацијске продаје имовине друштвених предузећа на територији Космета. Ова одлука донета је у фебруару ове године на састанку УО Агенције. До данас Агенција је објавила четири листе приватизационог тендера за продају имовине које су обухватале 85 јединица. Продате су 64 јединице, а инкасирано је нешто више од 12 милиона евра. Продаване су зграде, паркинг простори, магацини, али и земљиште, односно сва имовина која је у власништву друштвених предузећа, саопштено је на сајту Косовске приватизационе агенције.

У демократском свету „свето право својине”, до сада је на Космету формално штитила тамо присутна сила међународне заједнице. Занимљиво је да су радници Косовске агенције за телефонију у пратњи специјалних јединица косовске полиције (Роса) и сарадњу Еулекса и Кфора, 26. септембра ујутру искључили више предајника мобилне телефоније Телекома Србија на Космету.

Александар Микавица

-----------------------------------------------------------

ПКС очекује да влада покрене питање имовине

Привредна комора Србије је оценила да Влада Србије у будућим разговорима са Приштином мора да покрене питање статуса српске имовине на Косову и Метохији, где је за три деценије држава уложила 18 милијарди долара.

Сарадник ПКС Бранислав Гулан рекао је, поред осталог, агенцији Бета да је приватизација на Косову и Метохији спровођена „без претходног утврђивања власништва, супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН и директно на штету власника предузећа из Србије, која је и највећи власник капацитета на Косову и Метохији”.

Гулан је подсетио да Фонд за развој Србије има власничке уделе у око 150 предузећа на Косову и Метохији у вредности од око 140 милиона евра, а потраживања ван Косова и Метохије према предузећима са Косова и Метохије износе више од 190 милиона евра.

У ПКС ипак оцењују да без обзира на то какав статус у односу на Србију Косово и Метохија буду имали у будућности, не сме се запоставити економски аспект сарадње, јер је то тржиште од два милиона становника.

За пет месеци ове године, према подацима Републичког завода за статистику, укупан промет између Србије и Косова и Метохије износио је 139,1 милиона долара, са суфицитом на страни Србије од 137,8 милиона долара.

У 2009. промет између централне Србије и покрајине Косово и Метохија износио је укупно 338,7 милиона долара, од чега је испорука робе из Србије вредела 336,1 милион долара, а набавка са Косова и Метохије 2,1 милион долара.

-----------------------------------------------------------

Црква чека своје

Српска православна црква била је један од највећих земљопоседника на Косову и Метохији пре Другог светског рата. Посебно велика имања имали су манастири,као што су Високи Дечани и Пећка патријаршија. У послератној национализацији 1946. годинесамо манастиру Високи Дечани одузетоје око 800 хектара земље, па данас на бившем манастирском имању лежи готово цео нови део града Дечани.

Ипак,велики делови одузетог имања још су у државном и друштвеном власништву и манастир је водиовелику борбу да се ова имовина сачува однелегалнеприватизације и врати свом законитом власнику.

Унмикова уредба о приватизацији претила је да омогући албанским приватним фирмама и појединцима да дођу до црквене имовине. Зато је српска православна Епархија рашко-призренска тражила од државних органа Србије и Унмика да се узму у обзир њени легитимни интереси и да њена имовина буде коначно враћена.