Priština rasprodaje 220 milijardi dolara

Srbija će se boriti za svoja prava i svoje vlasništvo na Kosmetu.

„Upravo pitanje prava vlasništva i imovine biće predmet razgovora i dijaloga koji nas (Beograd i Prištinu) čeka u najskorije vreme”, izjavio je prošlog utorka predsednik Srbije Boris Tadić. Povod je bio najnovije uništavanje opreme Telekoma Srbija na Kosovu i Metohiji.

Istog dana agencije su objavile još dve vesti koje se odnose na imovinu Pošte i Telekoma u južnoj srpskoj pokrajini. Predstavnik Telekoma Austrija potvrdio je da je ovaj operater zainteresovan za 75 odsto udela u Pošti i Telekomu Kosova (PTK). Za kupovinu većinskog učešća u PTK, glasi druga vest, zainteresovan je i hrvatski Telekom, čiji je većinski vlasnik Dojče Telekom sa učešćem od 51 odsto.

Prema saznanju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, za kupovinu dela srpske Pošte i Telekoma do 13. septembar 2010. godine „kosovska vlada” primila je pet ponuda stranih kompanija zainteresovanih za kupovinu 75 odsto kapitala ovog preduzeća. Računa da prodaju okonča do kraja decembra ove godine i očekuje da će inkasirati između 300 i 600 miliona evra. Telekom Srbija nastoji da to spreči.

Imovina srpske države na Kosmetu, preduzeća iz centralnog dela zemlje i pokrajine Vojvodine, već osam godina se privatizuje ili, bolje rečeno rasprodaje, a imovina građana srpske nacionalnosti u južnoj pokrajini se uzurpira i uništava.

OtimanjemKosmeta, Srbijise, poredostalog, otimai nepokretna imovinakojusunjenedržavneinstitucijeprocenilenaoko 220 milijardidolara. Tolika je ukupna vrednost nepokretnosti na koje pravo polaže država, njena privredna i javna preduzeća. Privatna imovina više od 30.000 srpskih porodica, koje su proterane po dolasku međunarodnih trupa 1999. godine, vredi najmanje četiri milijarde dolara.

Uprkos protivljenju Vlade Srbije, sa kojim su upoznate i institucije međunarodne zajednice, CivilnamisijaUjedinjenihnacijanaKosmetu (Unmik)od 2002. godine je sprovodila nakaradnu privatizaciju društvenihfirmi. Neophodnost privatizacije na Kosmetu srpska vlada nije osporavala. U svojim apelima upućenim Misiji UN na Kosmetu, Svetskoj banci, Komisiji Evropske unije i drugim međunarodnim faktorima, samo je tražila da se poštuju važeći međunarodni standardi zaštite svojine i poverilaca. Uključujući i prava izbeglih Srba i drugih koji su bili zaposleni u tim preduzećima. Poslevišeodgodinudana, privatizacija je privremenoobustavljena, da bi posle izvesnog vremena bila nastavljena.

Unmik je svemu kumovao, a izvršilac je bila Kosovska poverilačka agencija (KAP). Ne vodeći računa o učešću preduzeća iz centralnog dela Srbije u vlasništvu, KAP je sve firme predviđene za prodaju proglasio društvenim, uključujući i one koje su posle 1989. godine promenile vlasničku strukturu. KAP-u je dato pravo upravljanja nad preduzećima, a zatim se pristupalo njihovojprivatizaciji takozvanom spin-of metodom i procesom likvidacije.

Od firme koja će se privatizovati izdvajalo se sve što je vredno, a zatim se osnivala posebna firma ćerka. Ona se prodavala na tenderu, a firma majka preuzimala je sve obaveze. Nad njom se odmah sprovodila likvidacija, tako da poverioci iz trećeg kruga podmirivanja ne mogu da naplate svoja potraživanja. Sva imovina koja nije uključena u prodaju po navedenoj metodi, prodaje se u procesu likvidacije.

Mnoga preduzeća i banke iz centralne Srbije su podnosili tužbe nadležnom „Vrhovnom sudu Kosova”. Tužbe su odbacivane kao neosnovane, a tužioci upućivani na Međunarodni sud u Strazburu.

– Do 31. marta 2010. godine na Kosmetu je ukupno privatizovano 545 društvenih preduzeća – svodi dosadašnji učinak Veselin Kočanović iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju. – U kosovski Privatizacioni fond prikupljeno je više od 460 miliona evra (460.172.358). U 95 odsto slučajeva kupci su Albanci. Prema prvobitnom planu KPA, preostalo je da se privatizuje još nekoliko stotina firmi. Većina ih je na severu Pokrajine, u mestima sa većinskim srpskim stanovništvom. Među njima je RMHK „Trepča” i kompleks hotela i skijališta „Brezovica”, kao i javna preduzeća. KPA je procenila da njihova vrednost premašuje dve milijarde evra. U međuvremenu je osnovana Kosovska agencija za privatizaciju. U njenom upravnom odboru su tri međunarodna direktora i pet kosovskih.

Početkom 2010. godine Kosovska agencija za privatizaciju otpočela je i sa procesom likvidacijske prodaje imovine društvenih preduzeća na teritoriji Kosmeta. Ova odluka doneta je u februaru ove godine na sastanku UO Agencije. Do danas Agencija je objavila četiri liste privatizacionog tendera za prodaju imovine koje su obuhvatale 85 jedinica. Prodate su 64 jedinice, a inkasirano je nešto više od 12 miliona evra. Prodavane su zgrade, parking prostori, magacini, ali i zemljište, odnosno sva imovina koja je u vlasništvu društvenih preduzeća, saopšteno je na sajtu Kosovske privatizacione agencije.

U demokratskom svetu „sveto pravo svojine”, do sada je na Kosmetu formalno štitila tamo prisutna sila međunarodne zajednice. Zanimljivo je da su radnici Kosovske agencije za telefoniju u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije (Rosa) i saradnju Euleksa i Kfora, 26. septembra ujutru isključili više predajnika mobilne telefonije Telekoma Srbija na Kosmetu.

Aleksandar Mikavica

-----------------------------------------------------------

PKS očekuje da vlada pokrene pitanje imovine

Privredna komora Srbije je ocenila da Vlada Srbije u budućim razgovorima sa Prištinom mora da pokrene pitanje statusa srpske imovine na Kosovu i Metohiji, gde je za tri decenije država uložila 18 milijardi dolara.

Saradnik PKS Branislav Gulan rekao je, pored ostalog, agenciji Beta da je privatizacija na Kosovu i Metohiji sprovođena „bez prethodnog utvrđivanja vlasništva, suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i direktno na štetu vlasnika preduzeća iz Srbije, koja je i najveći vlasnik kapaciteta na Kosovu i Metohiji”.

Gulan je podsetio da Fond za razvoj Srbije ima vlasničke udele u oko 150 preduzeća na Kosovu i Metohiji u vrednosti od oko 140 miliona evra, a potraživanja van Kosova i Metohije prema preduzećima sa Kosova i Metohije iznose više od 190 miliona evra.

U PKS ipak ocenjuju da bez obzira na to kakav status u odnosu na Srbiju Kosovo i Metohija budu imali u budućnosti, ne sme se zapostaviti ekonomski aspekt saradnje, jer je to tržište od dva miliona stanovnika.

Za pet meseci ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan promet između Srbije i Kosova i Metohije iznosio je 139,1 miliona dolara, sa suficitom na strani Srbije od 137,8 miliona dolara.

U 2009. promet između centralne Srbije i pokrajine Kosovo i Metohija iznosio je ukupno 338,7 miliona dolara, od čega je isporuka robe iz Srbije vredela 336,1 milion dolara, a nabavka sa Kosova i Metohije 2,1 milion dolara.

-----------------------------------------------------------

Crkva čeka svoje

Srpska pravoslavna crkva bila je jedan od najvećih zemljoposednika na Kosovu i Metohiji pre Drugog svetskog rata. Posebno velika imanja imali su manastiri,kao što su Visoki Dečani i Pećka patrijaršija. U posleratnoj nacionalizaciji 1946. godinesamo manastiru Visoki Dečani oduzetoje oko 800 hektara zemlje, pa danas na bivšem manastirskom imanju leži gotovo ceo novi deo grada Dečani.

Ipak,veliki delovi oduzetog imanja još su u državnom i društvenom vlasništvu i manastir je vodioveliku borbu da se ova imovina sačuva odnelegalneprivatizacije i vrati svom zakonitom vlasniku.

Unmikova uredba o privatizaciji pretila je da omogući albanskim privatnim firmama i pojedincima da dođu do crkvene imovine. Zato je srpska pravoslavna Eparhija raško-prizrenska tražila od državnih organa Srbije i Unmika da se uzmu u obzir njeni legitimni interesi i da njena imovina bude konačno vraćena.