Десет хектара боје „Дуге”

Словеначка компанија „Проприја” чији је представник бивши амбасадор те земље у Србији Борут Шукље, власник је фабричких некретнина некада славне компаније „Дуга” и корисник земљишта на 10,1 хектара једне од најскупљих локација у Београду. Фабричке некретнине су купљене за 17,63 милиона евра, а земљиште надомак Луке Београд вреди између 100 и 150 милиона. Радници индустрије боја и лакова, коју је пре пет година купио словеначки „Хелиос”, узели су почетком ове године отпремнине и отишли, а погони се са Вилиних вода селе у „Хелиосову” експозитуру „Звезда” у Горњем Милановцу.

Ово је епилог судбине индустрије боја и лакова на коју указују незадовољни бивши радници, махом мали акционари „Дуге”. Последњих година третирана као потенцијална еколошка бомба, она би могла да прерасте у експлозивну транзициону причу.

Саговорници „Политике” тврде да је агонија фабрике започела 1991. године, процесом приватизације, власничком трансформацијом и применом Закона о друштвеном капиталу. Временом се удео друштвеног капитала смањивао путем конверзије по основу доспелих робно-новчаних кредита добијених од оф-шор фирми са Кипра, Девичанских острва и Беча, да би са 81,3 одсто – колико је износио 1999. године, уочи пријатељског преузимања од словеначке компаније „Белинка” – 2004. године, пао на 33,3 одсто.

„Белинка” се годину дана касније утопила у „Хелиос”, такође словеначку компанију, која 2009. године обавештава запослене да је продала све непокретности „Дуге” поменутој фирми „Проприја”. О томе је иначе извештавао најутицајнији љубљански пословни магазин „Финанце”. Према том листу, Шукље је директор „Проприје”, чији траг води до изолске , а тамо је опет – Борут Шукље.

Овај лист је такође писао да Шукље има дугорочне планове с поседом у Београду, прогнозирајући следећи сценарио: „Када се нађе друга локација за ’Дугу‘, на том месту би могао да буде изграђен стамбени комплекс”.

Наши саговорници кажу да је индикативно то што је Борут Шукље, некадашњи шеф владине канцеларије за медије, министар за културу и унутрашње послове и генерални секретар Дрновшекове владе, у време док је обављао дужност амбасадора у Србији, за економског саветника имао Бојана Микеца, генералног директора „Дуге”, који у ту фотељу седа по званичном уласку „Хелиоса” на Вилине воде.

Док незадовољни бивши радници и мали акционари ову везу виде као кључну да би се словеначка компанија домогла вредног грађевинског земљишта, Бојан Микец за „Политику” то одлучно демантује:

– Не знам какав би био мој договор са Шукљеом. Он и ја смо престали да радимо заједно у амбасади 2004. године, када је привремено отишао – каже Микец.

Он тврди да са Шукљеом после тога није имао пословне контакте, до момента када се појавио као представник фирме „Проприја” која је понудила најповољније услове за куповину непокретности.
– Од 2005 године, од када је „Дуга” у већинском власништву словеначког стратешког инвеститора, настојимо да обезбедимо пословање које би бар покрило све трошкове и омогућило санацију великих губитака из пословања пре тог периода. У те активности спада и измештање производње из Београда, смањење броја запослених и продаја непокретности, што је било урађено у последње две године. Морам да нагласим: „Дуга” је била презадужена већ 2003, односно 2004. године – појашњава Микец.

Али ако је тако, зашто је онда „Белинка” купила „Дугу” и да ли је циљ био управо 10 хектара скупог земљишта?

– Не, „Белинка” је сматрала да је „Дуга” квалитетна фирма која има високо учешће у српском и суседним тржиштима – одговара он.

На наше питање, да ли је истина да је „Хелиос” преузео контролу над највећим фабрикама боја и лакова у земљама бивше Југославије, директор „Дуге” узвраћа питањем:

– Видите ли у томе нешто лоше? „Хелиос” је заправо спасио већину великих фабрика на простору бивше Југославије својом пословном политиком – прецизира Микец подсећа да није било тенденциозних примедби радника и малих акционара пре него што је „Белинка” купила „Дугу”, иако у то време радницима чак нису исплаћивани доприноси за пензијско и инвалидско осигурање.
Радници и мали акционари, међутим, имају другачије мишљење:

– Наше примедбе ипак су упућена држави. „Дуга” је почела да се приватизује по старом закону, по којем 40 одсто капитала треба да припадне држави, а 60 одсто малим акционарима, по основу поделе бесплатних акција. Главни проблем је што мали акционари „Дуге” нису добили ниједну бесплатну акцију. Све акције су купили. Запослени у фирми су постали власници 16 одсто акција.
Наши саговорници тврде да је држава „свесно кочила” да мали акционари постану сувласници „Дуге”.

– Тек у фебруару ове године Министарство за економију је послало писмо да се држава уписала као власник 33 одсто акција. Дакле, када је цела прича завршена. Зашто је влада чекала да се „Дуга” затвори и због чега није имала свог човека у управи који би контролисао пословање? – питају мали акционари.

Александар Апостоловски
-----------------------------------------------------------
Верица Бараћ: За сада без истраге

Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ, којој су бивши радници и мали акционари доставили своје примедбе у случају „Дуга”, рекла нам је да на основу приспеле документације, за сада нема довољно основа за покретање истраге.

Она је, коментаришући чињеницу да је компанија „Проприја” купила непокретности на атрактивној локацији надомак Луке Београд, подсетила да у процесу приватизације грађевинско земљиште није било у промету зато што је у државној својини.

„Законом о планирању и изградњи, који је донет прошле године, овим власницима предузећа који су стекли у приватизацији, дата је могућност да то земљиште конвертују у приватну својину, с тим што закон каже да ће приликом конверзије морати да плате разлику између вредности коју су платили за земљиште и тржишне цене тог земљишта. Уредбом о конверзији, та одредба закона се мења па се за конверзију не тражи да се плати пуна тржишна цена земљишта, већ им се као вредност која је плаћена за земљиште, признаје цена коју су платили за укупни капитал. То практично значи да ће власници приватизованих предузећа бесплатно добити или предузећа или земљиште, у зависности од тога каква је вредност”, каже Верица Бараћ, процењујући судбину 10 хектара земље поред Луке Београд.