Двадесет година од уједињења две Немачке

БЕРЛИН – У Савезној Републици Немачкој данас се обележава јубиларни „Дан уједињења”, када су пре двадесет година уклоњене вештачке границе између западне и источне Немачке.

То је био историјски догађај, не само за Немце, него и за међународну заједницу. Он је и формално означио крај „хладног рата” између запада и Истока, односно блокова.

Симболичан заокрет се заправо десио годину дана раније када је између 8. и 9. новембра 1989. године срушен 156 километара дуги Берлински зид који је скоро три деценије делио тај град и земљу на источни и западни део.

То је била „гвоздена завеса”, симбол дубоких политичких и војних подела између два блока, НАТО-а и Варшавског уговора.

„Тај датум (9. новембар 1989. године) када је срушен Берлински зид је најлепши дан у историји Немачке... Ми никада нећемо заборавити наше суседе и савезнике који су омогућили уједињење две Немачке”, изјавила је канцеларка Ангела Меркел поводом обележавања 20. годишњице пада Берлинског зида.

Уједињење две Немачке дочекано је са олашањем и националним романтизмом и у Бону и у Берлину. Али уклањање стварних граница и подела између богатог запада и сиромашног истока није ишло ни брзо нити глатко, као што се то у почетку веровало. Тај процес није окончан ни после две деценије.

Међу Немцима се и даље потеже питање: да ли је то било ставрно уједињење две државе или је западна Немачка припојила државу на истоку.

„Уједињње је била жеља већине тадашњих источних Немаца. Уједињење није био 'аншлус', како га неки описују и данас”, објаснила је недавно канцеларка Меркел употребивши при том тај израз који је обично довођен у везу са Хитлеровом анексијом Аустрије 1938. године.

Када она то каже треба јој и веровати, јер је рођена у источној Немачкој, тамо је и школована. Политичку каријеру је направила после уједињења две државе.

Анкета коју је почетком септембра спровела добротворна организација Народна солидарност потврдила је да процес стварног уједињења још није окончан: 11 одсто испитаних на западу и девет одсто на истоку и данас „жали за зидом”.

Студија је такође показала да се четвртина грађана на истоку још не осећа „као прави грађани Савезне Републике Немачке”.

Али и поред тога 60 одсто анкетираних је рекло да не би желело да се точак времена врати уназад, на период пре уједињења, а истраживачи додају: на истоку Немачке „постоји стална, растућа идентификација са Савезном Републиком Немачком”.

Пад „гвоздене завесе” је и на међународном плану имао јак утицај: отворен је дијалог између истока и запада, почела је да се ствара клима поверења и сарадње.

Уједињење две Немачке је, такође, подстакао процес брисања граница унутар западне Европе који је1985. године отпочео потписивањем Шенгенског уговора.

У годинама које су уследиле уведен је безвизни режим, не само унутар ЕУ, него и са државама које су на путу интеграција са Унијом.