Дисциплина читања

Сељак песник Живадин Стевановић из Груже који је продао део свог имања 1939. и са тим новцем отишао на Светску изложбу у Њујорк да види Теслу, понашао се као да је читао Ничеа. А Ниче, на пример, на једном месту пише: "Живот треба живети као једну пустоловину на велики ризик и опасан начин".

Цвијић, тумачећи "динарски тип", поред осталог записује: "И најстарији сељак био је прожет вером у нашу народну мисију и очекивао дан када ће осветити Косово".

Разлика између модела који нуди Ниче и Цвијићевог описа нашег човека коме Косово не избија из главе је очита.

У овој Цвијићевој опасци може се видети и кључ мисли нашег јавног мњења данас.

Зато пођимо редом са записима о нама.

Ристо Радуловић Мостарац са почетка XX века, говорећи о нашој интелигенцији, вели да она не схвата политику као јавну службу већ као прилику за самоистицање.

У расправи "Шта Срби имају да науче од Енглеза" Богдан Поповић каже: "Ми имамо сувише жив темперамент, сувише се брзо узрујавамо под утицајем спољних утисака. Не владамо над осећањима, отуда наша раздражљивост, напраситост, страсна жеља и јака срџба: За разлику од нас они (Енглези), потпуно одвајају своју јавну личност од приватне. У вршењу јавне службе безлични су и неумитни готово до бездушности. Не знају ни за севап ни за инат, а те турске речи према историчару Љубомиру Ковачевићу, извитопериле су цео наш јавни живот. Способност самосавладавања коју Енглези имају , ми Срби немамо".

Према Цвијићу, рђаве особине Срба избијале су у мрској злоћи и зависти и дивљој партијској борби која је отуда проистицала.

"Знаци кварежи нарави" је синтагма коју промовише Слободан Јовановић и даље наводи да у те знаке спада и појава полуинтелектуалца који је у моралном и у духовном погледу остао примитивац. Неомекшан културом, а са олабављеном моралном кочницом, он има сирове снаге на претек. Школска диплома дала му је претерано високо мишљење о себи. У друштвеној утакмици тај првотимац бори се без скрупула, а са пуним уверењем да тражи само своје право које му је школа дала. Претпоставимо да се у њему пробудила политичка амбиција и да је постао министар. Тај положај могао је уграбити само кроз силно гурање и стрмоглаву јагму. Из те своје течевине или боље рећи плена, гледаће да извуче што више личног ћара. Биће "корупционаш" , али неће бити сасвим свестан тога. Његова политичка амбиција састоји се само у томе  да се кроз политику обогати... и да се на високом положају прогосподи.

У јавним пословима након оснивања самосталне државе, Србијанци се задуго нису могли ослободити пристрасности према рођацима и пријатељима. Политичке странке су личиле на неку врсту духовног сродства, као кумство или побратимство. Међу припадницима исте странке, готово фамилијарна солидарност, а међу припадницима супротних странака прекид личних односа – пише Јовановић

И опет, није лако читати новине, поготову кад се нађу неке у којима има шта да се прочита, макар и са другачијим преломом од оног на који смо навикли.

Ту скоро тај београдски стогодишњак објавио је на тему "Косово" две одличне велике фотографије, испод прве, наизглед неутралан потпис: "Чије овце, а чија ливада!?" На истој страни друга фотографија. Два старца – Албанац и Србин и два графита. Први: "Хоћемо независност Косова", а други: "Не дамо Косово". Речитије српску драму у овом тренутку једна новина, само са ове две фотографије, није могла да да.

У Србији се штампа и прода дневно готово пола милиона примерака новина, да али којих, ко које купује, да ли по препоруци Ничеа... или по моделу Цвијићевог "динарца"?

Дакле, новине су оно што њихов садржај чини суштином, а да ли ће нови дизајн донети већи тираж и бољу продају београдском стогодишњаку, о томе ће просудити време.

Новинар Радио Београда