Пала одбрана и курса

Монетарне власти у Србији, сада је већ сасвим извесно, нису успеле да одбране курс динара, а неће ни планирану инфлацију за ову годину. Евро већ „гази” на 107 динара, а последњи извештај НБС, ма колико писан у оптимистичном тону, наводи на закључак да централна монетарна институција неће успети у свом науму да инфлацију одржи на горњем нивоу од осам одсто, односно шест плус два одсто.

Централна монетарна институција саопштила је процену да ће се међугодишњи раст потрошачких цена у септембру кретати око 7,5 одсто, што је у оквиру дозвољеног одступања од циља за овај месец од 6,5 плус минус два одсто.

Иако је у овој години на одбрану динара потрошила чак две милијарде евра, НБС није успела да спречи константан пад вредности националне валуте. Само у последњих месец дана НБС је на међубанкарском девизном тржишту интервенисала шест пута продавши 181 милион евра. У оваквој ситуацији намеће се питање да ли НБС треба јаче да брани курс.

Економиста Иван Николић каже да у тренутној ситуацији није оправдано трошити девизне резерве јер неће обезбедити равнотежу курса. То, по његовим речима, има смисла радити само када се очекује равнотежа на кратак рок.

– Интервенција на девизном тржишту створи само тренутну, вештачку ситуацију. Наш проблем је што нема прилива девиза. Можемо само да се надамо приходима од продаје „Телекома”, а и то ће се једнократно потрошити и питање је шта ће даље обезбеђивати равнотежу курса. Истина, НБС има на располагању и друге мере монетарне политике као подизање репо стопе, али то може да да резултате тек за три до шест месеци – објашњава Николић.

Овај економиста каже да притисци на курс и инфлацију не јењавају. Тражња за девизама је висока, што је последица платнобилансног дефицита – малог прилива средстава с једне стране и великих обавеза плаћања према иностранству с друге стране.

– У овом тренутку велики део инфлаторних притисака не долази само са тржишта, што је ресор НБС, већ на добар део инфлације утиче држава преко контролисаних цена. Најављено је поскупљење гаса, што ће изазвати поскупљење грејања. Ту су и цене из домена локалних самоуправа, па храна као највећи агрегат у формирању инфлације, цене одеће и обуће које прате промену курса. Све заједно ће статистика тешко упаковати у планиране оквире. Централни ниво инфлације од седам одсто већ је достигнут и тешко је, практично немогуће, да у последњем тромесечју цене порасту за само један одсто. Инфлација је, свакако, висока и шта нас брига да ли је то 7,5, осам или девет одсто када сви знамо да нам је стандард веома опао – каже Иван Николић.

После слабљења динара у првих девет месеци 2010, његова вредност је у односу на евро вероватно на нивоу који обезбеђује довољну ценовну конкурентност домаће привреде, став је економских експерта окупљених око часописа „Квартални монитор” Фонда за развој економске науке. Због тога наставак реалног пада вредности динара аутори сматрају мало вероватним, „премда су увек могуће привремене осцилације курса у зависности од дешавања на финансијском тржишту.”

Последњи талас депресијације динара највероватније је био покренут на финансијском тржишту услед реакције на кризу у Грчкој, тврде аутори, али основни разлог за слабљење српске валуте и већине осталих источноевропских валута са пливајућим курсом у последње две године ипак виде у чињеници да су оне пре кризе биле знатно прецењене. На привидну снагу источноевропских валута је до септембра 2008. године утицао неуобичајено велики прилив капитала из иностранства.

Када је криза нагло закочила ове приливе капитала, источноевропске земље су се суочиле с новом реалношћу и потребом да прилагоде своје економије. Земље које су имале флексибилан курс биле су у могућности да део овог прилагођавања остваре реалном депресијацијом, док је у земљама са фиксним курсом читав терет прилагођавања пао на смањење привредне активности и запослености.

Пад вредности домаће валуте има и своју добру страну, подсећају аутори, јер домаћа роба постаје ценовно конкурентнија на страном тржишту.

Поред тога, смањује се трошак плата, односно радне снаге, изражен у еврима. Јер, реалне плате изражене у еврима имале су у периоду 2005–2008. просечан међугодишњи раст од 22,7 процената, што је већим делом било последица апресијације динара, а не раста продуктивности. Апресијација динара је у том периоду значајно повећавала трошкове радне снаге и смањивала конкурентност домаће привреде.

Ј. Рабреновић
А. Микавица

----------------------------------------------

Инфлација ће премашити планиране оквире

Тешко је очекивати да инфлација до краја године неће премашити осам одсто, нарочито ако дође до најављеног поскупљења гаса и других услуга под контролом државе, изјавио је сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) Саша Ђоговић. „Само оптимисти верују да ће овогодишња инфлација бити осам одсто. Ако хоћемо да будемо реални, процењујемо да ће инфлација премашити пројектоване оквире”, рекао је Ђоговић на конференцији за новинаре и нагласио да се у наредних три до шест месеци очекује ценовни притисак у свим робним групама.

Према његовим речима, кварталне прогнозе указују да чак 42 одсто анкетираних произвођача рачуна са повећањем цена, у односу на 26 одсто претходног месеца, а ниједан од њих са смањењем цена својих производа.

У шестомесечним прогнозама, чак 37 одсто (15 одсто пре месец дана) анкетираних произвођача очекује пораст цена својих производа, а ниједан њихово смањење. „Ови подаци указују на даље јачање инфлационих токова у привреди што би могло присилити НБС да заоштри ионако рестриктивни курс у кормиларењу кредитно-монетарном политиком”, оценио је Ђоговић.

Он је подсетио да је „инфлација била изузетно интензивна” у августу када је износила 1,4 одсто и да је била последица смањења понуде пољопривредних производа, постојања картела и монопола, али и закаснелог реаговања државе на тржишту.

Према Ђоговићевим речима, оно што је занимљиво за потрошњу у Србији јесте да се и поред погоршања куповне моћи за алкохолна пића и дуван издваја 4,7 одсто више него за здравство – 4,1 одсто или за обућу и одећу – 4,2 одсто. Он је нагласио да су само у појединим градским центрима у Србији евидентиране повољније пропорције између просечних нето плата и стандардне потрошачке корпе у односу на републички просек. Реч је о Београду (где је покривеност корпе зарадом 0,91), Новом Саду (0,93), Смедереву (0,99), Панчеву (1,02) и Зрењанину (1,06). Сви остали градови у Србији су испод просека, а најнеповољнија ситуација је у Ваљеву, где је за покриће просечне потрошачке корпе потребно располагати са 1,32 просечних нето зарада.

Танјуг