Тражи се закрпа за буџет

Ако се због слабе тражње трезорских записа не обезбеде додатни извори финансирања буџета, мораће да се смање неки буџетски расходи, као што су пензије, плате, социјална помоћ или финансирање капиталних пројеката, указао је јуче Стојан Стаменковић, уредник месечника „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) Економског института. Финансирање дефицита републичког буџета на кратак рок није проблематично, али су на средњи рок могући проблеми ако се не прикупи довољно новца од продаје државних записа, сматра Стаменковић.

Приходи и расходи буџета до августа нису значајније одступали од плана за 2010. годину, али се намеће питање одрживости финансирања дефицита.

Продаја трезорских записа, којом се финансирао дефицит, од маја слаби. Она је све мања, иако каматне стопе на записе расту, па Стаменковић сматра да се већ намеће питање да ли се емисијом трезорских записа може у потпуности финансирати отплата дуга и текући буџетски дефицит. Аутори МАТ-а не дају изричите одговоре на наведена питања, али указују да је, као помоћ финансирању буџета, држава одлучила да се задужи код комерцијалних банака за 250 милиона евра. „Камата је повољна, али је ипак комерцијална”. Банкама је исплативије да дају држави кредит у еврима него да купују трезорске записе, јер очекују раст курса и инфлације и на тај начин се штите од курсних разлика.

Он је указао на три могуће „непријатности” које може да донесе задуживање државе за финансирање буџетског дефицита које би могле да настану на дужи рок. Прво би се поставило питање одрживости нивоа јавног дуга, посебно ако се уведу фискална правила од 2011. године. Друго, може се очекивати притисак државе на монетарну политику, односно политику девизног курса да би се избегао терет дуга који може настати услед курсних разлика. А као треће – принудно смањивање буџетских издатака ускраћивањем права корисницима. Ово је врло вероватан сценарио уколико се настави тренд раста домаћих и глобалних каматних стопа, указују аутори МАТ-а.

Стаменковић је напоменуо да све пројекције сада указују да Србију у наредним годинама очекује „негативан кредитни прилив”, односно веће отплате старих од прилива нових кредита. У том случају земља би могла да упадне у „дужничку замку”, када растуће отплате кредита повећавају буџетски дефицит, чак и када је потрошња државе смањена.

Ако се јаз у текућим трансакцијама платног биланса не „закрпи” приливом инвестиција, и даље ће бити потребне замашне интервенције Народне банке Србије да би динар остао стабилан, јер би у супротном отплате дуга биле увећане курсним разликама, истакао је Стаменковић.

Због тога уредник МАТ-а сматра да би у том случају могао да уследи притисак владе на централну банку да обезбеди стабилан курс. Али одмах се намеће и питање колико дуго би могла да трајета ерозија девизних резерви пре него што се постави питање одрживости спољног дуга, односно екстерне ликвидности – после чега ће неизбежно уследити већа инфлација и девалвација, потпуно независна од рачуна о „равнотежном” курсу који се сада презентују јавности.

И, у том случају, указује редакција овог месечника, штрајкачи који садатраже повлачење пензијског закона из Скупштине, чак и ако се не рачуна са негативним ефектима конфликта са ММФ-ом који би одатле настао, могли би се суочити са болном истином да, упркос свим „ревалоризацијама”, пензије на средњи рок реално буду мање него што им поменути закон ставља у изглед.

А. Микавица

-----------------------------------------------------------

Смањују производњу – да поскупи?

Инфлација у Србији у овој години премашиће горњу пројектовану границу од осам одсто, коју је поставила централна банка за крај ове године. Али не много, оценио је Стојан Стаменковић. Инфлација, мерена растом потрошачких цена, већ у августу достигла је ниво циљан за крај године, пошто је од децембра прошле године порасла на 5,9 одсто, навео је Стаменковић.

Циљ економске политике у погледу инфлације тешко да ће бити остварен, пре свега због поскупљења хране, мада не треба заборавити ни утицај пораста цене гаса и грејања, који се, као и пораст цена струје, можда може потиснути ка првим месецима следеће године, али се не може избећи, наводе економисти.

У августу су цене хране донеле две трећине укупне инфлације, која је у том месецу износила 1,4 одсто.

Стаменковић је поставио питање – да ли прехрамбена индустрија свесно успорава производњу појединих артикала да би имала оправдање за повећање цена, а затим повећава производњу.