Кад у деци полуде хормони

„Хоћу да сви будете у подне на сцени са својим костимима и закаченим бубицама...” Овим речима прекинула је јуче у преподневним сатима, весели глумачки жамор Маша Михаиловић, управница Београдског драмског позоришта приликом уласка у клуб ове позоришне куће.

А у клубу расположена глумачка екипа мјузикла „Буђење пролећа” испија прву јутарњу кафу: Паулина Манов, Наташа Марковић, Милица Зарић, Љубинка Кларић, Ђурђија Цветић, Иван Томић, Драган Петровић Пеле, Данијел Сич и многи други. Ускоро почиње прва костимска проба. Ишчекује се долазак Небојше Брадића, министра културе, сада у својству редитеља поменуте представе.

Мјузикл „Буђење пролећа” бави се тинејџерима, а премијера је заказана за петак, 15. октобар. Овај рок мјузикл настао је адаптацијом истоименог немачког комада из 1891. године чији је аутор Френк Ведекинд. Аутор музике за мјузикл „Буђење пролећа” је Данкан Шејк, а текста Стивен Сатер.

Снажна, упечатљива музика од рокенрола, преко инди и поп-рока одјекује зградом позоришта на Крсту. Ходницима ужурбано корачају организатори, кројачи, шминкери, гардеробери, декоратери... Сви негде журе! Драган Петровић Пеле, један од актера представе, муку мучи са костимом. Како и не би када током представе треба да промени пет одела. Слично је и са другим глумцима: Ђурђија Цветић костиме и не броји. Само четири перике, каже, мора током представе да промени. Са виклерима на глави ходницима корачају Паулина Манов и Милица Зарић…

– Прво смо морали да апстрахујемо чињеницу да радимо са министром и бившим управником: да радимо са њим искључиво као са редитељем. Представа „Буђење пролећа” се бави тинејџерима, буђењем њихових тела, сексуалне енергије. Тинејџери врло јасно знају да дијагностификују проблеме у свету који их окружују. Оно што је проблем, то је: како се уклопити у свет одраслих који је лицемеран. Мјузикл је добар начин да се искажу, јер све оно што не могу јавно да презентују, могу интимно кроз музику. То јесте природан начин да се млад човек изрази, објашњава Иван Томић, који тумачи лик Мелхиора Габора.

Из шминкернице у салу стиже и Паулина Манов. После двогодишње паузе поново је на сцени. Лик Вендле Бергман је прва улога са којом ће се у новој сезони представити публици.

– Оно што је карактеристично за моју јунакињу, као и за младе уопште, јесте жеља за искуством. Сам назив „Буђење пролећа” значи буђење свега у њима: од хормона, до бунта, емоција. Вендле је девојчица која живи под стакленим звоном и покушава да то звоно разбије. Тако бих и ја могла да карактеришем своје „буђење”. Мислим да је добро да деца живе под стакленим звоном, али да је нормално да у једном тренутку то звоно разбију. Природно је да тако буде, јер они који не разбију звоно не доживе никакво буђење пролећа – прича Паулина Манов.

Младу глумачку екипу коју чини седам младића и шест девојака, предводе искусни глумци Ђурђија Цветић и Драган Петровић Пеле. Они играју њихове родитеље и професоре, личности које су незаменљиве у одрастању тинејџера. Ђурђија Цветић је, да подсетимо, крајем осамдесетих у Југословенском драмском позоришту играла у драмској представи „Буђење пролећа”. И тада је, као и данас, играла мајку.

– Ми смо ти који кваримо рачуне деци. Тумачимо по неколико улога. После сваког сонга улазимо на сцену у другим ликовима. То су врло брзе промене. Ипак, ова динамика нам прија јер ови момци и девојке сјајно певају и играју – каже Ђурђија Цветић.

На сцени затичемо добро увежбани бенд. Жива свирка чује су из позадине. У салу улази Небојша Брадић.

– Молим вас да сцену осветљавамо по блоковима. Осветлимо, рецимо, лик Мелхиора Габора, као бљесак, а онда идемо на супротну страну, захтева редитељ од чланова техничке екипе. Окупљају се и глумци. Брадић им даје последња упутства. Проба почиње. Смењују се сви актери. Певају, глуме, играју. И тако редом. Из дана у дан до премијере.

– Овај пројекат смо практично покренули пре три године. Мјузикл  „Буђење пролећа” сам тада донео из Америке, пре него што сам преузео функцију министра. Околност да је успешно прошао најпре на Бродвеју, па у Лондону, била је подстицај за Београдско драмско. За мене који сам имао одређено искуство у мјузиклу је посебан изазов. Организација и прилагођавање музичког дела представе за српску сцену је тражила одређени период припреме, од превода и препева, до прилагођавања мјузикла нашим позоришним условима. Имамо расположену глумачку, али и музичку екипу која са позитивним очекивањима иде ка премијери. Први пут у БДП-у имамо живу музику на сцени – објашњава Брадић.

Б. Г. Требјешанин