Црква пред Уставним судом

Законодавни одбор Народне скупштине Републике Србије одбацио је све примедбе појединих цркава и невладиних организација које су тражиле оцену уставности Закона о црквама и верским заједницама и једног дела његових одредби. На јавној расправи која је одржана јуче у Уставном суду, председник скупштинског Законодавног одбора, Влатко Ратковић, представио је одговор овог скупштинског тела на спорна питања и истакао да одбор сматра да је закон у целости у складу са Уставом и међународним документима који уређују ову област.

Уставном суду Србије, током 2006, 2007. и 2008. године упућена су четири предлога за оцену уставности одређених одредаба Закона, које су поднели Хришћанска баптистичка црква и Протестантска еванђеоска црква из Београда, Протестантска еванђеоска црква Духовни центар из Лесковца и Центар за толеранцију и међурелигијске односе, док је иницијативу за оцену уставности закона поднела Коалиција за секуларну државу – Жене у црном. Највише оспоравања било је у вези с поделом на традиционалне и конфесионалне цркве и верске заједнице, као и поступка за регистровање цркве или верске заједнице које предлагачи сматрају дискриминаторским.

Здравко Шорђан, директор Центра за толеранцију и међурелигијске односе истакао је да у свакодневним животу традиционалне и конфесионалне цркве и верске заједнице немају иста права.

– Признајемо приоритет већинској цркви, али бисмо желели да уживамо права у оној мери у којој би неометано могли да обављамо своју дужност и завршавамо неопходне послове без тешкоћа, што сада није могуће – рекао је Шорђан.

Саша Гајин, представник Коалиције за секуларну државу, навео је да приликом регистрације, такође, постоји дискриминација, односно да се традиционалне цркве и верске заједнице пријављују за упис у регистар, док остале подносе захтев.

– Систем пријаве и систем одобрења подразумевају два различита правна режима. За конфесионалне цркве и верске заједнице Закон предвиђа разматрање и доношење одлуке у вези са њиховим захтевом, врсту пресуђивања, док се традиционалне уписују само подношењем пријаве – истакао је Гајин.

У вези са овим примедбама, изнето је мишљење законодавног одбора Скупштине да Закон изражава „неспорну историјску чињеницу” да су постојале цркве и верске заједнице које су имале вернике и вишевековну традицију у односу са државама на територији данашње Србије, као и да одређивање неке цркве као традиционалне не доноси никакав привилегован положај. Наведено је и да се у поступку регистрације прави разлика једино између новоформираних и постојећих цркава и верских заједница, при чему се од новоформираних траже додатна документа како би били уписани у регистар као верска организација. Богољуб Шијаковић, министар вере, истакао је да држава не треба да изједначава оно што није једнако, као и да начело да су сви једнаки пред законом и имају једнака права, не значи да су сви исти.

– Третман треба да буде адекватно равноправан. У великом броју земаља Европске уније направљена је слична подела и закони који уређују црквено право утврђују и разлику међу црквама и верским заједницама – рекао је Шијаковић.

У име традиционалних цркава и верских заједница, које су заједнички наступиле у расправи пред Уставним судом, владика бачки Иринеј, представио је одговор немачког стручњака за црквено право Герхарда Роберса на питања која су му упутили у вези са „спорном” поделом и уписом у регистар, у којем овај стручњак каже да ни једно ни друго није противуставно, да су разлике засноване на оправданим разлозима и да су одредбе у складу са међународним правом.

– Уколико законодавство Европске уније и европских држава, не налазе ништа спорно у системима оних држава које познају институт државне религије, каква је Велика Британија, неке исландске земље или Грчка, онда не видимо зашто би одредбе у нашем закону представљале дискриминацију – рекао је владика бачки.

Спорним се, између осталих, сматрају и одредбе које регулишу могућност да држава, на позив цркве или верске заједнице, пружи одговарајућу помоћ у извршењу правоснажних црквених одлука и пресуда, ослобађање свештеника од одговорности пред државним органима за поступање при богослужењу, издвајање из државног буџета за пензионо и здравствено осигурање свештеника, регулисање искључиво црквеним прописима управљања имовином и новчаним средствима цркве. Замерка је била да такве одредбе црквама и верским заједницама, као и свештеницима доносе повлашћени положај у односу на друге грађане.

Весна Ракић-Водинелић, као један од представника Коалиције за секуларну државу, истакла је да није довољно јасно у којим случајевима престаје да важи „свештенички имунитет” за време богослужења, као и да једино у одредби која регулише управљање црквеном имовином не стоји да је то регулисано у складу са законом и аутономним, црквеним прописима, већ само у складу са аутономним прописима.

У одговорима на ове примедбе, скупштински законодавни одбор, као представник законодавца, навео је да држава помаже цркви у извршењу њених пресуда само када је то оправдано као, на пример, у случају да свештеник који је рашчињен узурпира цркву. Такође, наведено је и да се одвајањем из државног буџета за пензионо и здравствено осигурање свештеника потпомаже слобода вероисповести, а да свештеник, као и сваки други грађанин, није изузет од кривичног гоњена ако крши закон, без обзира на то да ли то чини на богослужењу или ван њега.

Јелена Чалија