А сад у Вечни град по медаљу

Основни задатак је испуњен – наши одбојкаши бориће се за медаљу на XVII светском првенству у Италији. То право су стекли као победници П групе пошто су после Аргентине (3:1) савладали и Русију с 3:1 (28:26, 16:25, 25:21, 27:25) и тако, без обзира на исход данашње утакмице између те две репрезентације, путују у Рим, на завршни део шампионата.

Мегдан с Русима је имао значај правог четвртфинала. Нама је победа, као што је већ речено, обезбеђивала прво место у групи и визу за полуфинале, а практично и Русији, јер практично нико не би очекивао да би Аргентинци могли да их изненаде. Дакле, мотива и на једној и на другој страни је било напретек, јер је и улог био огроман – улазак међу четири репрезентације од којих ће се чак три вратити кући с медаљом. Друго место у групи, међутим, води у борбу за пласман од петог до осмог места, што практично значи у заборав, јер се у спорту памте само они који буду на победничком постољу.

Утакмица је била веома узбудљива и победник се, као што то и доликује у оваквим приликама, није знао до последњег тренутка. Уосталом, тако је и почело. Потврда за то су први и четврти сет, који су одлучени на разлику.

Можда је исход првог некако и трасирао ток меч. Имали су Руси прилику да поведу, међутим, срећа прати храбре. Наш тим се није предавао иако је изгледало да му је посао узалудан. Ипак, ко у чуда верује, тај чуда и ствара, ко није малодушан може и планине да помера.

И наши играчи су то и учинили. Руси су од готовог направили вересију, а онда, у игри на разлику, где су одбојкаши увек под нарочитим психолошким притиском, репрезентативци Србије су заблистали и кад је било најтеже пружили су највише – први сет су решили с 28:26.

Нешто због узимања ваздуха после таквог преокрета, нешто што су Руси из беса због пропуштеног заиграли неупоредиво силовитије, тек други сет је припао нашем противнику лако као на тренингу – 25:16.

Такав исход би можда неку слабију екипу обесхрабрио, али наши су показали да имају срце у јунака. Сад су они показали да имају ураган у плућима. Док дланом о дланом било је 10:3 за Србију. Запињали су Руси из петних жила да се примакну, да што пре истопе нашу предност, али нису успевали. На крају је, додуше, било само четири поена разлике за нас, међутим, оно што је најважније, успех у том сету ниједног тренутка није долазио у питање (25:21).

Сад је поново дошао ред на Русе да дају све од себе, јер нису имали куд. Ако не добију четврти сет нову прилику више неће имати. И почетак им је вратио наду. Међутим, после вратоломије нашег „пољара” Росића Јанић је донео изједначење (14:14), а потом се пренула и цела наша екипа, па се на други обавезни предах отишло с нашом предношћу од два поена. И онда је почело нешто што је личило на мегдане из епских песама у којима један јунак удари, па други узврати истом мером.

(/Slika2)Наш тим би одмакао на два поена разлике (18:16, 21:19, 23:21), али је супарник све то стизао, а кад је изједначио и на 24:24, па на 25:25, полуфинале је било и близу, такорећи надохват руке, али у исто време и бескрајно далеко, што се каже иза седам гора.

На срећу, поново су наши играчи били прибранији од руских, поново су имали боље нерве, и поново су изашли као победници. Када је освојен победоносни поен (27:25) њиховој срећи није било краја. Положен је на обе плећке велики противник, тим који је важио за једног од највећих фаворита за златну медаљу. Јасно је да победа против таквог дива подиже самопоуздање и то с пуним правом. Јер, у Вечни град наша репрезентација иде захваљујући себи, свом умећу и борбености, а не сплету околности какве у спорту могу да створе чак и шампионе.

Наша репрезентација је имала и тешке тренутке у Италији, али је ништа није поколебало. Имала је, као и све остале, право на грешку и из њега је извукла поуке. Када је дошло време да се из боја изађе са штитом или на њему она је побеђивала. Па је тако пред њом пала и Русија, која је уочи Светског првенства, на турниру у Београду, била успешнија. Али, кад је требало наш тим је одиграо шампионски.

Посао овим, разуме се, није завршен. Али, сада је ипак лакше, јер предстоје две утакмице, прва која одлучује о томе ко ће у финале, и друга, која ће одговорити на питање како ће медаље бити подељене.

Дворана: Нелсон Мандела. Гледалаца: 2.100. Судије: Хобор (Мађарска) и Ванг (Кина).

СРБИЈА: Ковачевић 15, Јанић 10, Петковић 1, Терзић, Станковић 6, Грбић 6, Никић 2, Рашић, Миљковић 26, Старовић, Подрашчанин 8, Росић. Селектор: Колаковић.

РУСИЈА: Сивожелез, Полтавски 2, Хтеј 14, Гранкин 1, Бирјуков 1, Берешко 4, Макаров, Мусерски 14, Асташенков, Воков 6, Вербов, Михајлов. Селектор: Бањоли.