A sad u Večni grad po medalju

Osnovni zadatak je ispunjen – naši odbojkaši boriće se za medalju na XVII svetskom prvenstvu u Italiji. To pravo su stekli kao pobednici P grupe pošto su posle Argentine (3:1) savladali i Rusiju s 3:1 (28:26, 16:25, 25:21, 27:25) i tako, bez obzira na ishod današnje utakmice između te dve reprezentacije, putuju u Rim, na završni deo šampionata.

Megdan s Rusima je imao značaj pravog četvrtfinala. Nama je pobeda, kao što je već rečeno, obezbeđivala prvo mesto u grupi i vizu za polufinale, a praktično i Rusiji, jer praktično niko ne bi očekivao da bi Argentinci mogli da ih iznenade. Dakle, motiva i na jednoj i na drugoj strani je bilo napretek, jer je i ulog bio ogroman – ulazak među četiri reprezentacije od kojih će se čak tri vratiti kući s medaljom. Drugo mesto u grupi, međutim, vodi u borbu za plasman od petog do osmog mesta, što praktično znači u zaborav, jer se u sportu pamte samo oni koji budu na pobedničkom postolju.

Utakmica je bila veoma uzbudljiva i pobednik se, kao što to i dolikuje u ovakvim prilikama, nije znao do poslednjeg trenutka. Uostalom, tako je i počelo. Potvrda za to su prvi i četvrti set, koji su odlučeni na razliku.

Možda je ishod prvog nekako i trasirao tok meč. Imali su Rusi priliku da povedu, međutim, sreća prati hrabre. Naš tim se nije predavao iako je izgledalo da mu je posao uzaludan. Ipak, ko u čuda veruje, taj čuda i stvara, ko nije malodušan može i planine da pomera.

I naši igrači su to i učinili. Rusi su od gotovog napravili veresiju, a onda, u igri na razliku, gde su odbojkaši uvek pod naročitim psihološkim pritiskom, reprezentativci Srbije su zablistali i kad je bilo najteže pružili su najviše – prvi set su rešili s 28:26.

Nešto zbog uzimanja vazduha posle takvog preokreta, nešto što su Rusi iz besa zbog propuštenog zaigrali neuporedivo silovitije, tek drugi set je pripao našem protivniku lako kao na treningu – 25:16.

Takav ishod bi možda neku slabiju ekipu obeshrabrio, ali naši su pokazali da imaju srce u junaka. Sad su oni pokazali da imaju uragan u plućima. Dok dlanom o dlanom bilo je 10:3 za Srbiju. Zapinjali su Rusi iz petnih žila da se primaknu, da što pre istope našu prednost, ali nisu uspevali. Na kraju je, doduše, bilo samo četiri poena razlike za nas, međutim, ono što je najvažnije, uspeh u tom setu nijednog trenutka nije dolazio u pitanje (25:21).

Sad je ponovo došao red na Ruse da daju sve od sebe, jer nisu imali kud. Ako ne dobiju četvrti set novu priliku više neće imati. I početak im je vratio nadu. Međutim, posle vratolomije našeg „poljara” Rosića Janić je doneo izjednačenje (14:14), a potom se prenula i cela naša ekipa, pa se na drugi obavezni predah otišlo s našom prednošću od dva poena. I onda je počelo nešto što je ličilo na megdane iz epskih pesama u kojima jedan junak udari, pa drugi uzvrati istom merom.

(/Slika2)Naš tim bi odmakao na dva poena razlike (18:16, 21:19, 23:21), ali je suparnik sve to stizao, a kad je izjednačio i na 24:24, pa na 25:25, polufinale je bilo i blizu, takoreći nadohvat ruke, ali u isto vreme i beskrajno daleko, što se kaže iza sedam gora.

Na sreću, ponovo su naši igrači bili pribraniji od ruskih, ponovo su imali bolje nerve, i ponovo su izašli kao pobednici. Kada je osvojen pobedonosni poen (27:25) njihovoj sreći nije bilo kraja. Položen je na obe plećke veliki protivnik, tim koji je važio za jednog od najvećih favorita za zlatnu medalju. Jasno je da pobeda protiv takvog diva podiže samopouzdanje i to s punim pravom. Jer, u Večni grad naša reprezentacija ide zahvaljujući sebi, svom umeću i borbenosti, a ne spletu okolnosti kakve u sportu mogu da stvore čak i šampione.

Naša reprezentacija je imala i teške trenutke u Italiji, ali je ništa nije pokolebalo. Imala je, kao i sve ostale, pravo na grešku i iz njega je izvukla pouke. Kada je došlo vreme da se iz boja izađe sa štitom ili na njemu ona je pobeđivala. Pa je tako pred njom pala i Rusija, koja je uoči Svetskog prvenstva, na turniru u Beogradu, bila uspešnija. Ali, kad je trebalo naš tim je odigrao šampionski.

Posao ovim, razume se, nije završen. Ali, sada je ipak lakše, jer predstoje dve utakmice, prva koja odlučuje o tome ko će u finale, i druga, koja će odgovoriti na pitanje kako će medalje biti podeljene.

Dvorana: Nelson Mandela. Gledalaca: 2.100. Sudije: Hobor (Mađarska) i Vang (Kina).

SRBIJA: Kovačević 15, Janić 10, Petković 1, Terzić, Stanković 6, Grbić 6, Nikić 2, Rašić, Miljković 26, Starović, Podraščanin 8, Rosić. Selektor: Kolaković.

RUSIJA: Sivoželez, Poltavski 2, Htej 14, Grankin 1, Birjukov 1, Bereško 4, Makarov, Muserski 14, Astašenkov, Vokov 6, Verbov, Mihajlov. Selektor: Banjoli.