Pannonia Project – “Bridge”

Окосницу њиховог деби албума “Bridge” који ће своју предпромоцију имати на поноћном програму 26. Београдског џез фестивала (28. октобар, Дом омладине Београда), чини шест нумера насталих током Самарџићевих студија на Берклију. Аутор преостале две композиције је Александар Бахун. Албум ће бити објављен почетком новембра и званично промовисан у Студију М, Радио Нови сад.

Основна матрица је питка: грув “Војвођанске закуске” одмах покреће ноге на цупкање, весели латино ритам “Фуруне” подиже на подијум, “Freshman” је кулминација журке, а финале “Autumn Samba” позив на последњи плес. Када поново пустите албум, открива се друга раван – постојано дефинисани ритам Самарџића и Радмиловића укусно разбијају силни украси и вињете, изненађујућа стајања и ефектне промене основног метра. Са трећим преслушавањем схватамо колико је екипи важна динамика: састав фино одмерава различита појављивања теме, нуди другачије боје за поједине солисте, или стрпљиво дозира доживљај у оквирима нечије соло деонице.

Потом ослушкујемо индивидуални учинак Кристијана Млачка, Ђорђевића и Бахуна. Њихов јасан џез став дефинитивно извлачи музику из клопке smooth jazza, али поново их одликује одмереност, као да се играју на танкој линији између светлости и таме, конвенционалног и напредног. А када обрнемо пети круг, као шлаг на торти разлиће се Бахунова балада “Past Back”, са прецизним описом мистерије ноћи Ђорђевића и Млачка, да би Самарџић закитио “Pannonian Flower” на врх: Ђорђевићеве фанфаре (несвесни одговор на Мајлсов “Sketches of Spain”?) најављују бљесак слободе, а потом сордина на труби и сопран саксофон излажу тему за имагинарни film noir, у ком би аутор, Бахун, Млачак и Радмиловић надахнуто озвучили поједине сцене.

Пред нама јесу углавном Самарџићеви студентски радови, али је он очигледно веома рано сазрео као аутор. А уз искуство које су сва петорица музичара стекли у различитим музичким ситуацијама добијамо албум далеко од невиности првих покушаја. Њихова експертиза се вешто завукла између светова – електричног (Самарџић) и акустичног (остали), једноставног (“Freshman”) и компликованог (“Pannonian Flower”), кувања (“Kindergarden”) и хлађења (“Bridge”) – па се овде не ради о једном, већ о бројним мостовима које они као извођачи, ми као слушаоци, и једни са другима, успостављамо и са узбуђењем прелазимо.

Војислав Пантић