Pannonia Project – “Bridge”

Okosnicu njihovog debi albuma “Bridge” koji će svoju predpromociju imati na ponoćnom programu 26. Beogradskog džez festivala (28. oktobar, Dom omladine Beograda), čini šest numera nastalih tokom Samardžićevih studija na Berkliju. Autor preostale dve kompozicije je Aleksandar Bahun. Album će biti objavljen početkom novembra i zvanično promovisan u Studiju M, Radio Novi sad.

Osnovna matrica je pitka: gruv “Vojvođanske zakuske” odmah pokreće noge na cupkanje, veseli latino ritam “Furune” podiže na podijum, “Freshman” je kulminacija žurke, a finale “Autumn Samba” poziv na poslednji ples. Kada ponovo pustite album, otkriva se druga ravan – postojano definisani ritam Samardžića i Radmilovića ukusno razbijaju silni ukrasi i vinjete, iznenađujuća stajanja i efektne promene osnovnog metra. Sa trećim preslušavanjem shvatamo koliko je ekipi važna dinamika: sastav fino odmerava različita pojavljivanja teme, nudi drugačije boje za pojedine soliste, ili strpljivo dozira doživljaj u okvirima nečije solo deonice.

Potom osluškujemo individualni učinak Kristijana Mlačka, Đorđevića i Bahuna. Njihov jasan džez stav definitivno izvlači muziku iz klopke smooth jazza, ali ponovo ih odlikuje odmerenost, kao da se igraju na tankoj liniji između svetlosti i tame, konvencionalnog i naprednog. A kada obrnemo peti krug, kao šlag na torti razliće se Bahunova balada “Past Back”, sa preciznim opisom misterije noći Đorđevića i Mlačka, da bi Samardžić zakitio “Pannonian Flower” na vrh: Đorđevićeve fanfare (nesvesni odgovor na Majlsov “Sketches of Spain”?) najavljuju bljesak slobode, a potom sordina na trubi i sopran saksofon izlažu temu za imaginarni film noir, u kom bi autor, Bahun, Mlačak i Radmilović nadahnuto ozvučili pojedine scene.

Pred nama jesu uglavnom Samardžićevi studentski radovi, ali je on očigledno veoma rano sazreo kao autor. A uz iskustvo koje su sva petorica muzičara stekli u različitim muzičkim situacijama dobijamo album daleko od nevinosti prvih pokušaja. Njihova ekspertiza se vešto zavukla između svetova – električnog (Samardžić) i akustičnog (ostali), jednostavnog (“Freshman”) i komplikovanog (“Pannonian Flower”), kuvanja (“Kindergarden”) i hlađenja (“Bridge”) – pa se ovde ne radi o jednom, već o brojnim mostovima koje oni kao izvođači, mi kao slušaoci, i jedni sa drugima, uspostavljamo i sa uzbuđenjem prelazimo.

Vojislav Pantić