С Гаспромом нема зиме

Иако је до званичног почетка грејне сезоне остало седам дана, руски „Гаспром” од српских партнера до сада није примио захтев за тачне количине гаса неопходне за предстојећу 2011. годину, потврђено је „Политици” у „Гаспром-експорту”. Уговорне стране се, међутим, добро разумеју, тако да је питање одређивање количине чисто техничко, кажу у тој фирми и додају да је годишња испорука гаса Србији модел који одговара обема странама.

Упитани какву зиму Србија може да очекује када је реч о редовном снабдевању гасом (будући да се последњих дана поново прича о неспоразумима на релацији Русија–Украјина, а што би могло угрозити снабдевање наше земље), у „Гаспром-експорту” истичу да са украјинским партнерима имају добре односе, те да је неосновано очекивати несташице гаса у Србији или било којој другој европској земљи коју „Гаспром” снабдева.

„Гаспром” са своје стране обезбеђује стабилне испоруке гаса на основу дугорочних уговора. Такође верују да ће руски и украјински партнери као и све транзитне земље наставити да испуњавају своје обавезе према договореним условима.

У „Гаспром-експорту” појашњавају да није исправно рећи да постоји „проблем” у пословном односу између „Гаспрома” и Украјине. Напротив, време напетости је прошло, сви односи су чврсто одређени важећим уговорима. Заједно се испитују могући начини модернизације украјинског гаснотранспортног система како би обезбедили већу сигурност испорука гаса за европске потрошаче. Стога су, поручују из „Гаспрома”, уверени да ће Србија у гасну сезону ући са истим нивоом безбедних и стабилних испорука од „Гаспрома” какав је био и у претходне 32 године, када су стартовале прве испоруке овог енергента.

На питање да ли је тачно да је руски гас који се испоручује Србији најјефтинији у овом делу Европе (будући да се у јавности спекулише да је гас јефтинији у Хрватској и Бугарској), у овој компанији кажу да је цена природног гаса који „Гаспром” испоручује компатибилна просечном нивоу у региону. „Као и у било којој другој европској земљи, ’Гаспром’ не одређује цене за потрошаче у Србији, нити било коју цену одређује самостално. Ова цена је одређена на основу комерцијалног уговора, онако како се договоре обе стране. Цена гаса се обрачунава аутоматски на основу ценовне формуле која узима у обзир кретање тржишне цене нафте и нафтних деривата. Та формула је прихваћена од купца и продавца, те овај поступак искључује било какве манипулације са ценама”, категорични су у „Гаспром-експорту”.

– Ценовне промене константно зависе од цене нафте и у сваком тренутку цене у различитим земљама могу да варирају с обзиром на то да је увек другачији портфолио трећих добара (цена нафте и нафтних деривата), услед специфичности сваког локалног тржишта. Самим тим, значи, да „Гаспром” не може да одређује местимично више или ниже цене – кажу у овој компанији.

И док из „Гаспрома” стижу гаранције да бар што се њих тиче „неће бити зиме у Србији”, у Удружењу топлана Србије су скептични како ће и на који начин почети и изгурати предстојећу грејну сезону, јер Протокол који је управо потписан са Нафтном индустријом Србије о испоруци мазута тешко да ће моћи да испоштује иједна топлана.

Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, каже да је Протокол који су топлане потписале с НИС-ом једностран, али пошто је та компанија једини снабдевач овим енергентом (јер је његов увоз забрањен) немају избора. Он, међутим, не очекује да ће после либерализације тржишта од 1. јануара наредне године бити нешто боља ситуација када је набавка мазута у питању, јер ће сваки добављач хтети да му се на време плаћа.

Упитан шта је спорно у Протоколу, Лечић наводи пре свега кратке рокове за исплату преузете робе (око 15 дана) што мало која топлана с овом наплатом својих услуга може да испоштује. А уколико се роба не буде плаћала на време, НИС ће престати да испоручује мазут, као лане.

Да постоји могућност да топлане користе само гас, мазут не би ни преузимали, али пошто свега десетак топлана може да троши само гас, а од преосталих 43 чак половина може да користи само мазут, онда су приморани да купују и овај енергент.

Лечић каже да у овом тренутку чак више ни сама цена мазута (која није мала) није толики проблем, колико су рокови које је НИС зацртао. Он очекује да би до краја месеца требало да буде усвојена и нова методологија за обрачун утрошене топлотне енергије домаћинствима која су прикључена на топлане, али није могао да прецизира од када ће се та нова формула и примењивати. Топлане су на локалним самоуправама и то морају саме да реше.

– Оно што је, међутим, извесно јесте да је, и када нова методологија обрачуна буде заживела, нереално очекивати да ће се у формули одмах наћи реална економска цена енергената. Треба водити рачуна о буџету грађана, али ће се свакако ићи поступно ка томе да се убудуће плаћа само онолико топлотне енергије колико домаћинства стварно потроше – категоричан је Лечић.

НИС је, кажу у овој компанији, обезбедио довољне количине мазута да подмири све потребе домаћег тржишта и што се тиче НИС-а, несташице мазута неће бити. „Предност у испорукама мазута имаће топлане које уредно измирују своје обавезе. С обзиром на претходна искуства које је НИС имао због отежане наплате испорученог мазута топланама, примарни интерес НИС-а у испоруци мазута је гаранција да ће испоручена роба бити плаћена. У складу са тим, НИС је спреман да енергенте достави одмах по испуњењу свих уговорних обавеза. Неплаћање доспелих обавеза од стране појединих топлана доводи НИС као произвођача мазута у велики проблем, јер компанија са своје стране редовно извршава своје обавезе, док са друге стране не може своје производе да наплати. Ова чињеница да неке топлане у Србији не извршавају своје обавезе када је у питању испоручени мазут, угрожава нас као компанију која тежи успешном пословању” тврде у НИС-у.

Топлане у Србији укупно дугују Нафтној индустрији Србије више од 400 милиона динара за испоручени мазут. Од тога око 150 милиона динара односи се на дуговања топлана за испоручен мазут из претходне грејне сезоне (2009–2010), док је 250 милиона динара стари дуг које топлане имају према НИС-у, а односи се на период од 2002. године.

НИС је одблокирао рачуне, односно повукао менице топлана које су пуштене ради наплате потраживања из претходних година, како би им омогућио да се благовремено припреме за предстојећу грејну сезону и изврше неопходне ремонте. Такође, НИС очекује да ће се Министарство енергетике заложити да до 15. октобра (званичног почетка грејне сезоне) у сарадњи са осталим министарствима пронађе најбоље решење за наплату доспелих потраживања од топлана према НИС-у.

За предстојећу грејну сезону од 43 топлане у Србији, две највеће (београдска и новосадска) већ су уговориле испоруку мазута. „Београдске електране” уговориле су куповину 40.000 тона мазута за целу грејну сезону и НИС је већ испоручио 35.000 тона. Такође, топлана „Нови Сад” је у августу уговорила и купила око 5.000 тона.

Цена мазута коју продаје НИС формира се на бази котацијске цене и у складу са важећим законским прописима.

Јасна Петровић