Узор су Шпанија и Холандија

Освојио је куп први пут водећи своју Црвену звезду; са Славијом дуплу круну у Белорусији, довео младу репрезентацију до сребрне медаље на Европском првенству 2004. у Немачкој и поставио темеље потоњих успеха данашње селекције; са Далијеном дуплу круну у Кини; па преузео Звезду у можда најтежем тренутку у њеној богатој историји, спречио расуло и довео је до првог места (смењен након 19. кола с два бода предности у односу на Партизан) и полуфинала купа (доцније с Ратком Достанићем освојен трофеј). То су, за сада, успеси тренера Владимира Петровића – четврте Звездине звезде и четвртог српског селектора.

„Од ове генерације очекујем да врати углед нашем фудбалу”, казао нам је једне пријатне августовске вечери 2003, под уличном светиљком испред закључаних капија стадиона „Карађорђе” у Новом Саду, након убедљиве победе младих против Велса на путу ка немачком сребру (3:0). Искрено, мало је оних који су, прочитавши ове речи у „Политици”, поверовали у њихово испуњење. А, да подсетимо, стални или повремени чланови младог тима у његово време били су: Немања Видић, Бранислав Ивановић, Бошко Јанковић, Милан Јовановић, Милош Красић, капитен Данко Лазовић, Марко Ломић, Ненад Милијаш, Драган Мрђа, Милош Нинковић и Владимир Стојковић. Дакле, десеторица од 23 кандидата за квалификационе мечеве „А” репрезентације с Естонијом, већ сутра на стадиону Партизана (20,30 ч), и Италијом четири дана касније у Ђенови.

Ако овом додамо и увођење Дејана Станковића у први тим „црвено-белих” и прошлосезонски рад у нашем најтрофејнијем клубу, намећу се питања: шта сада можемо да очекујемо од Владимира Петровића и наше репрезентације и шта ново може да донесе?

– Желим да наша репрезентација игра као Шпанија, или рецимо Холандија. Мислим да имамо фудбалере који могу да играју такав фудбал. Наравно, не у овом тренутку, већ у догледно време, јер у квалификационим дуелима са Естонијом и Италијом нема времена за експериментисање. Сада је најважније да резултатски добро почнемо. То је предуслов за успех, јер повећава самопоуздање, ствара позитивну атмосферу и враћа народу поверење у свој национални тим.

Након октобарских квалификационих сусрета уследиће пријатељски мечеви.

– То су идеалне прилике да се пружи шанса младима. Хоћу да будем мало дуже с њима, да радимо и да се уверим у њихове квалитете. У овој селекцији немамо некадашњу класичну „десетку”, али мало ко то има. Уосталом, немају их ни две најбоље репрезентације света Шпанија и Холандија. А, ако су оне најбоље не видим разлога да се не угледамо на њих, да нам буду узор и да тежимо да играмо као оне. Јер, имамо потенцијал. Тошић, Сулејмани, Љајић и Ђуричић су перспектива српског фудбала, а морамо да тражимо још.

На питање какву ће тактику спремити за прва два меча, селектор је одговорио:

– Нема смисла прерано отварати карте. Имамо више опција. Рецимо, једна од њих је систем 4-3-3, са три нападача и пробојима по боковима, на пример, Красића и Јовановића, који могу и да мењају места, налик ономе што раде Робен и Ван Перси уз сјајног Снајдера у репрезентацији Холандије. Видећемо ко ће се уклопити у везни ред, Качар ако је у врхунској форми или можда Нинковић или неко трећи...

Поједини „добри познаваоци” склони су да тврде да ће Србија играти у систему 4-5-1. О томе Петровић каже:

– Немогуће је бар у овом тренутку да играмо исто против сваког ривала. Бар у почетку, у зависности од противника, играћемо са једним или два задња везна, тројицом или можда четворицом на средини терена. Моје опредељење је познато – волим нападачку игру. Волим пасове, дриблинге и продоре преко крила. Радићемо, анализираћемо и себе и противника, вршићемо корекције, све с циљем да се пласирамо на Шампионат у Пољској и Украјини.

Ђорђе Смиљанић

-------------------------------------------------------------------------------

Не размишља о бројкама

Владимир Петровић је рођен 1. јула 1955. у Београду, а игром судбине с 55 година именован је за селектора наше најбоље репрезентације. Четврта Звездина звезда уједно је и четврти српски селектор. На питање да ли је „игра бројки” случајност, рекао нам је:

– Никада нисам размишљао о томе, мада, морам да признам, да има занимљивих података.

Прва утакмица је најважнија

Селектор Петровић је о сутрашњем дуелу у Хумској казао:

– Естонија је тврда, незгодна екипа. Далеко су од европског врха, али не смемо да их потценимо. Не могу да уђем у главе играча и да знам шта је у њима, међутим, трудимо се, причамо и преносимо информације, да нам се не би догодило нешто што не желимо. Морамо да имамо максимално озбиљан приступ, јер је прва утакмица увек најважнија. Треба нам победа.

Уживање на тренинзима

О кратком раду са изабраницима, Петровић је изјавио:

– Са овим момцима је уживање радити. Одлично се познају и лако одговарају на постављене задатке. За сада сам веома задовољан.