Карзаи преговара са талибанима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 6. октобра – Побуњени талибани и влада у Кабулу коју подржавају Американци успоставили су контакте на високом нивоу и започели неку врсту прелиминарних разматрања, ако не и преговора, о томе како да се заврши рат, пише данашњи „Вашингтон пост” позивајући се на „више десетина” арапских и авганистанских извора.

Уз наглашавање на „прелиминарности” разговора, извори „Поста” указују да талибански представници који у њима учествују први пут за то имају овлашћење Мухамеда Омара, врховног талибанског вође који се налази у Пакистану.

Ово би значило да су авганистански побуњеници донекле омекшали своју позицију, јер су досад, у контактима са Кабулом, инсистирали да нема разговора „док се не повуку окупатори”. Како се сугерише, овога пута на дневном реду би могло да буде неко свеобухватно решење које би подразумевало учешће неких талибанских представника у власти, с једне, и повлачење америчких и НАТО снага у утврђеном временском року, са друге стране.

Оно што, међутим, компликује ситуацију и умањује оптимизам о повољном исходу ових контаката јесте чињеница да у њима не учествује талибанска фракција Хакани мрежа, која ужива подршку Пакистана, односно његове војне обавештајне службе. Познато је иначе од раније да Пакистан инсистира да има једну од централних улога у сваким разговорима о авганистанској будућности.

Према договорном решењу омекшао је и Обамин тим за националну безбедност, који је све нестрпљивији да из овог, већ предугог и веома скупог рата, изађе што пре. Председник од својих људи тражи да дефинишу параметре „политичког решења”, уз истовремено максимално коришћење у међувремену ојачаних војних потенцијала на терену. Да талибани траже контакт са врхом владе председника Хамида Карзаија потврдио је и главнокомандујући америчких и НАТО снага генерал Дејвид Петраус, уз оцену да се ова врста побуна управо тако окончава.

У сваком случају, у Авганистану почиње критичан период за Америку, с обзиром на то да је почетак повлачења најављен за следеће лето и да до јула 2011. „нешто мора да буде рашчишћено на политичком терену” у Авганистану.

У томе треба да помогне и авганистанска влада, која такође мисли да је „национално помирење” једини начин да се оконча рат. У том циљу прошле недеље је у Кабулу одржана мировна „џирга” (племенска скупштина), а слична окупљања истакнутих племенских старешина најављена су и за јануар и јул следеће године.

Како предочава „Вашингтон пост”, талибански представници су већ изнели неке своје услове за мир, који укључују и давање егзила у Саудијској Арабији њиховом вођи Омару, са статусом бившег шефа државе. Саудијци иначе имају потенцијал да буду изузетно важни актери у оваквим разговорима јер су, уз Уједињене Арапске Емирате и Пакистан, били земља која је једина признавала талибанску владу свргнуту америчком интервенцијом 2001.

Оно што ситуацију у овом моменту веома отежава јесте подељеност међу талибанима, али и ојачана Северна алијанса, политичко-војни савез који је био важан део покрета отпора против совјетске окупације Авганистана (1979–1989), и који је америчким инвазионим снагама помогао у свргавању талибана.

М. Мишић