Консултовани су и синдикати

Основни циљ реформе пензијског и инвалидског осигурања је, као и у другим европским земљама, успостављање економски и социјално одрживог система. Реформа система ПИО настала је првенствено као одговор на измењену демографску структуру (старење становништва), високу незапосленост, поремећајe на тржишту рада (рад на црно, нередовна уплата доприноса) итд. Стога је Закон о пензијском и инвалидском осигурању мењан (2001, 2003, 2005), а у току је процедура усвајања измена и допуна у овој години.

Влада је именовала радну групу коју су чинили представници: министарстава, синдиката, уније послодаваца, удружења пензионера, Војске и МУП-a. Сачињене су анализе постојећег стања и сагледани средњорочни и дугорочни економски ефекти. Сачињена је и компаративна анализа пензијских система сличних нашем.

Смисао ове фазе реформе није да се остваре што веће финансијске уштеде, како се то понекад погрешно представља у јавности, него да се исправе неке неправилности, као и да се систем прилагоди промењеним oколностима, водећи рачуна о положају садашњих и будућих пензионера. Највећи број предложених решења биће примењиван постепено, у дужем периоду. Реформа система ПИО чинила је и саставни део обавеза које је наша земља требалo да испуни пре одобравања кредита ММФ-а. Морам да кажем да су са делегацијом ММФ-а вођени дуги разговори и да су договорена много блажа решења од првобитних захтева ММФ-а и Светске банке. Сагледавајући, наиме, економске могућности нашег друштва (првенствено буџета), висок дефицит у оквиру система ПИО (око 40 одсто недостајућих средстава за редовну исплату пензија обезбеђује се из буџета републике), неповољан однос броја осигураника и броја пензионера (1,6 осигураника на једног пензионера), делегација ММФ-а је започела преговоре са веома оштрим захтевима. То се првенствено односило на изједначавање старосне границе између жена и мушкараца на нивоу од 65 година. Захтевали су такође да се све пензије са пуним стажом осигурања, али без напуњених 65 година умањују за одређени проценат. То се односило и на бенефицирани стаж. Те захтеве нисмо прихватили. При том смо задржали решење из садашњег закона по коме жене одлазе у пензију са 60, а мушкарци са 65 година уз најмање 15 година стажа осигурања.

С друге стране, анализе су показале да је, у поређењу с европским земљама, старосна граница од 53 године изузетно ниска и да нема оправдања ни у односу на очекивану дужину живота. Да би се обезбедило да подизање старосне границе не буде нагло и да би се заштитили осигураници који су најближи остваривању права на пензију са пуним стажом, предложено је да повећањe старосне границе од 53 на 58 година буде спроведено постепено, од 2011. до 2022. године. То се односи и на потребан стаж осигурања, постепено у истом периоду, са 35 на 38 година стажа.

На захтев наше радне групе договорено је да се пензије усклађују као и зараде у јавном сектору. То даје могућност влади да води активну политику кретања зарада у јавном сектору и пензија у складу с економским могућностима земље.

Предложена новина је и да се најниже пензије у осигурању запослених и самосталних делатности од јануара подигну за један одсто просечне зараде у Србији у 2010. години, чиме ће оне достићи учешће од више од 33 одсто у односу на наведену просечну зараду. Корисници најниже пољопривредне пензије могу да очекују њен пораст са садашњих 8.384 на 9.000 динара следећег јануара. Овако увећане најниже пензије биће редовно усклађиване са кретањем зарада у јавном сектору од 1. јануара 2011.

У вези са захтевом и примедбама синдиката у погледу будућих измена Закона о ПИО сматрам да су примедбе неоправдане јер су представници синдиката били чланови поменуте радне групе и давали су свој допринос приликом утврђивања предлога измена. Уз сва уважавања синдикалних организација, пребацивања појединих синдикалних функционера да се реформа „радила иза њихових леђа” и да „нису консултовани” сматрам некоректним и свесним дезинформисањем јавности.

За систем ПИО као и за све остале сегменте друштва од пресудне су важности економски развој, нове инвестиције, нова запошљавања, мере популационе политике итд. Ако су ови процеси позитивни онда реформа система не може ни на који начин негативно да утиче на укупне токове друштва, самим тим и на стандард.

На крају треба рећи да уколико бисмо сада, у овим економским условима, реформисали систем, онда би мере биле далеко оштрије с обзиром на то да се у многим земљама приступило реформама ПИО, али са мерама које ће имати теже последице по кориснике.

*Државна секретарка у Министарству за рад и социјалну политику