Konsultovani su i sindikati

Osnovni cilj reforme penzijskog i invalidskog osiguranja je, kao i u drugim evropskim zemljama, uspostavljanje ekonomski i socijalno održivog sistema. Reforma sistema PIO nastala je prvenstveno kao odgovor na izmenjenu demografsku strukturu (starenje stanovništva), visoku nezaposlenost, poremećaje na tržištu rada (rad na crno, neredovna uplata doprinosa) itd. Stoga je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju menjan (2001, 2003, 2005), a u toku je procedura usvajanja izmena i dopuna u ovoj godini.

Vlada je imenovala radnu grupu koju su činili predstavnici: ministarstava, sindikata, unije poslodavaca, udruženja penzionera, Vojske i MUP-a. Sačinjene su analize postojećeg stanja i sagledani srednjoročni i dugoročni ekonomski efekti. Sačinjena je i komparativna analiza penzijskih sistema sličnih našem.

Smisao ove faze reforme nije da se ostvare što veće finansijske uštede, kako se to ponekad pogrešno predstavlja u javnosti, nego da se isprave neke nepravilnosti, kao i da se sistem prilagodi promenjenim okolnostima, vodeći računa o položaju sadašnjih i budućih penzionera. Najveći broj predloženih rešenja biće primenjivan postepeno, u dužem periodu. Reforma sistema PIO činila je i sastavni deo obaveza koje je naša zemlja trebalo da ispuni pre odobravanja kredita MMF-a. Moram da kažem da su sa delegacijom MMF-a vođeni dugi razgovori i da su dogovorena mnogo blaža rešenja od prvobitnih zahteva MMF-a i Svetske banke. Sagledavajući, naime, ekonomske mogućnosti našeg društva (prvenstveno budžeta), visok deficit u okviru sistema PIO (oko 40 odsto nedostajućih sredstava za redovnu isplatu penzija obezbeđuje se iz budžeta republike), nepovoljan odnos broja osiguranika i broja penzionera (1,6 osiguranika na jednog penzionera), delegacija MMF-a je započela pregovore sa veoma oštrim zahtevima. To se prvenstveno odnosilo na izjednačavanje starosne granice između žena i muškaraca na nivou od 65 godina. Zahtevali su takođe da se sve penzije sa punim stažom osiguranja, ali bez napunjenih 65 godina umanjuju za određeni procenat. To se odnosilo i na beneficirani staž. Te zahteve nismo prihvatili. Pri tom smo zadržali rešenje iz sadašnjeg zakona po kome žene odlaze u penziju sa 60, a muškarci sa 65 godina uz najmanje 15 godina staža osiguranja.

S druge strane, analize su pokazale da je, u poređenju s evropskim zemljama, starosna granica od 53 godine izuzetno niska i da nema opravdanja ni u odnosu na očekivanu dužinu života. Da bi se obezbedilo da podizanje starosne granice ne bude naglo i da bi se zaštitili osiguranici koji su najbliži ostvarivanju prava na penziju sa punim stažom, predloženo je da povećanje starosne granice od 53 na 58 godina bude sprovedeno postepeno, od 2011. do 2022. godine. To se odnosi i na potreban staž osiguranja, postepeno u istom periodu, sa 35 na 38 godina staža.

Na zahtev naše radne grupe dogovoreno je da se penzije usklađuju kao i zarade u javnom sektoru. To daje mogućnost vladi da vodi aktivnu politiku kretanja zarada u javnom sektoru i penzija u skladu s ekonomskim mogućnostima zemlje.

Predložena novina je i da se najniže penzije u osiguranju zaposlenih i samostalnih delatnosti od januara podignu za jedan odsto prosečne zarade u Srbiji u 2010. godini, čime će one dostići učešće od više od 33 odsto u odnosu na navedenu prosečnu zaradu. Korisnici najniže poljoprivredne penzije mogu da očekuju njen porast sa sadašnjih 8.384 na 9.000 dinara sledećeg januara. Ovako uvećane najniže penzije biće redovno usklađivane sa kretanjem zarada u javnom sektoru od 1. januara 2011.

U vezi sa zahtevom i primedbama sindikata u pogledu budućih izmena Zakona o PIO smatram da su primedbe neopravdane jer su predstavnici sindikata bili članovi pomenute radne grupe i davali su svoj doprinos prilikom utvrđivanja predloga izmena. Uz sva uvažavanja sindikalnih organizacija, prebacivanja pojedinih sindikalnih funkcionera da se reforma „radila iza njihovih leđa” i da „nisu konsultovani” smatram nekorektnim i svesnim dezinformisanjem javnosti.

Za sistem PIO kao i za sve ostale segmente društva od presudne su važnosti ekonomski razvoj, nove investicije, nova zapošljavanja, mere populacione politike itd. Ako su ovi procesi pozitivni onda reforma sistema ne može ni na koji način negativno da utiče na ukupne tokove društva, samim tim i na standard.

Na kraju treba reći da ukoliko bismo sada, u ovim ekonomskim uslovima, reformisali sistem, onda bi mere bile daleko oštrije s obzirom na to da se u mnogim zemljama pristupilo reformama PIO, ali sa merama koje će imati teže posledice po korisnike.

*Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku