Подмићени становима

У оквиру истраге о малверзацијама чланова такозване стечајне мафије полиција је дошла до нових детаља о томе на који начин су оштећена предузећа "Београдски есконтни центар", "Комел" и "Поштанска штедионица", сазнаје "Политика" од саговорника блиског истрази. На основу доказа о незаконитом пословању, полиција је допунила кривичну пријаву против Горана Кљајевића, бившег председника Трговинског суда у Београду, за злоупотребу службеног положаја и кршења закона од стране судије, јавног тужиоца и заменика. Пријаве су проширене и против Делинке Ђурђевић, бившег судије Трговинског суда, окривљене за кривично дело кршење закона од стране судије, као и против Јасмине Којић-Павловић, адвоката фирме "Београдски есконтни центар", за помагање у извршењу кривичног дела.

Кривична пријава за злоупотребу службеног положаја допуњена је и против недавно ухапшених Вучеље Бајића, стечајног управника предузећа "Београдски есконтни центар" и "Комел", Миливоја Мирковића, генералног директора предузећа "Комел", и Љубише Митића, заменика директора "Комела".

Овим кривичним пријавама обухваћени су и Јелица Живковић, бивши генерални директор "Поштанске штедионице", и Секула Пјевчевић, директор "Кредитно-експортне банке".

Кљајевић, Ђурђевић, Павловић, Бајић и Пјевчевић су осумњичени да су као организована криминална група оштетили "Београдски есконтни центар" за више од 66 милиона динара.

Ђурђевић је, како се наводи, по налогу Кљајевића, донела решење којим се Бајићу у Трговинском суду одобрава да потпише судско поравнање у спору "Београдског есконтног центра" и "Кредитно-експортне банке", уз захтев који је сачинила Јасмина Којић-Павловић као адвокат "Београдског есконтног центра". Бајић потписује ово решење којим је "Београдски есконтни центар" у власништво "Кредитно-експортне банке" пренео пословни простор у Улици Палмира Тољатија број 5 у Новом Београду, величине око 964 квадратна метра и вредности око 65 милиона динара.

Бајић је, уз помоћ Павловићеве, без надокнаде пренео у власништво "Кредитно-експортне банке" и два паркинг места која су припадала "Београдском есконтном центру", а чија је вредност већа од 1,5 милиона динара.

Према речима нашег саговорника, Мирковић је злоупотребио положај тако што је као генерални директор фирме "Комел" у саизвршилаштву са Митићем, а подстрекаван од Пјевчевића, у периоду од септембра до децембра 2001. године омогућио стицање имовинске користи предузећу "Искра контактор", чији је сувласник Пјевчевић, а на штету "Комела". Њему је помагао Бајић, којег је, по налогу Кљајевића, на место стечајног управника поставила Делинка Ђурђевић.

Како сазнајемо, Мирковић и Митић су од септембра 2001. до јануара 2003. године закључивали уговоре о извођењу радова са МП "Енерго контакт" у износу већем од 10,5 милиона динара, затим за набавку робе у износу од око 4,5 милиона динара од предузећа "Оникс електроник", власништво Пјевчевића, као и за фиктивну набавку робе од фирме "Еурека експорт" (власништво Митићеве супруге), по увећаним фактурама. Овако су противзаконито и набавком материјала који не спада у репроматеријал потребан за пословање "Комела", а који је био ускладиштен у предузећу "Искра контактор" и вишеструко увећаним ценама робе блокирали жиро-рачун "Комела" за више од 1,2 милиона динара.

Мирковић и Митић, у договору са Пјевчевићем, нису покренули деблокаду рачуна, што им је службена дужност налагала, чиме су омогућили покретање стечаја "Комела" и његову продају Пјевчевићу по цени скоро упола мањој од тржишне вредности. Имовину "Комела" поделили су Мирковић, Митић и Пјевчевић и на тај начин оштетили акционаре предузећа за 48,8 милиона динара.

Да би све текло "као подмазано" Мирковић и Митић су у периоду од 10. октобра 2003. године до марта 2006. године од надлежних из стамбене задруге "Пупин" и предузећа "Енерго контакт" по налогу Пјевчевића примили мито, наводи се у пријави. Митић је за услугу добио два стана у вредности већој од 8,1 милиона динара, а Мирковић локал у Београду у вредности већој од 4,7 милиона динара.

Према речима нашег саговорника блиског истрази, Јелица Живковић је као генерални директор "Поштанске штедионице", 29. марта ове године, прибавила другом имовинску корист тако што је мимо процедуре закључила споразум о јемству са Кулском банком на износ од 205 милиона динара. Овим уговором се "Поштанска штедионица" обавезала да ће бити гарант за кредит који је фирма "Еко продукт 2002" добила од Кулске банке. Уговор о јемству и споразум о издавању меница које је Живковић потписала нису заведени у евиденцији "Поштанске штедионице".

Кљајевић и Ђурђевић се, како сазнајемо, терете и за незаконито постављење Јелице Живковић на функцију директора Сектора за међународни новчани промет како би преко ње чланови ове организоване криминалне групе могли да без ометања "завршавају послове".