Отпор шефу државе

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 15. септембра – Председник САД доживео је неочекивани отпор у сопственим редовима. Предлог Џорџа Буша да се заоштри третман према заробљеницима осумњиченим за тероризам, оштро је критиковала група сенатора његове Републиканске партије, истичући да би нови поступци кршили одредбе Женевских конвенција, нарушили углед Америке и погоршали положај њених војника заробљених у иностранству.

Групу "дисидената" предводе "јаки играчи": председник сенатског Комитета за војну службу Џон Ворнер и ауторитативни Џон Мекејн, могућни кандидат на следећим изборима за председника САД. Уз подршку још двојице страначких колега и опозиционих демократа, они су издејствовали да поменути комитет изгласа, са 15:9, план супротстављен замислима шефа државе.

До дуела у владајућем саставу долази у време кампање пред новембарске парламентарне изборе, у којима ће однос према националној безбедности бити један од главних усмеривача опредељења бирача. Раскол није успео да спречи ни Буш који је, уочи гласања у Комитету, изненада дошао у Конгрес да за своју ствар "излобира" чланове Представничког дома.

Председниковом предлогу супротставила се и група пензионисаних војних старешина, међу којима је бивши шеф дипломатије и шеф генералштаба Колин Пауел. "Свет почиње да сумња у морални основ наше битке против тероризма" –  истиче се у његовом писму, приложеном у знак подршке групи сенатора који се противе Бушовој иницијативи.

"Супротставићу се сваком закону који онемогућава спровођење програма који сам предложио" – одговорио је Буш, понављајући да је у рату против терориста неопходно применити одговарајуће мере како би се од њих извукли "подаци неопходни за заштиту отаџбине од напада". Многи правници и активисти за људска права одавно критикују неке америчке методе према заробљеницима као непоштовање међународних па ни овдашњих норми, али су јаке и струје чији се ставови приближавају изреци да је "у рату све дозвољено".

"Ако сутра ухватимо Бин Ладена, морамо бити у могућности да му држимо главу под водом, како бисмо од њега сазнали када ће се извести нови напад против нас" –  поручио је републикански конгресмен Питер Кинг.

Побуњени сенатори сматрају, међутим, да би заоштравањем поступака према заробљеницима Америка оскрнавила Женевске конвенције, донете пре готово шест деценија, и да би послала "лош сигнал свету да и друге земље учине слично". У тој материји, Мекејн располаже додатним ауторитетом јер је био изложен тортури као заробљеник у Вијетнамском рату. "Тешко је на овом пољу победити Мекејна" –  изјавио је "Њујорк тајмсу" републикански конгресмен Реј Лахуд.

Мекејн важи за подржаваоца Бушове антитерористичке стратегије, али му не одобрава оштре поступке према заробљеницима. Јер то би, каже, могло да се освети америчким војницима у заробљеништву а и да по свету прошири примену понижавајућих и сурових мера према заточеницима. Америка не сме, прецизира, да се оглушује о важећа међународна правила. Посебно препоручује да ЦИА у испитивању заробљеника изостави "мере против људског достојанства".

Оптужио је, уједно шефа ЦИА Мајкла Хејдена да се не труди да заташка злоупотребе у тој служби. "Он покушава да одбрани своју репутацију, доводећи у опасност репутацију Америке", каже Мекејн.

Хејден пак тврди да не тражи од законодаваца да одступе од Женевских конвенција. "Очекујемо да Конгрес дефинише наше одговорности" – речи су његовог портпарола које је пренео "Ју-Ес-Еј тудеј".

Аналитичари предвиђају да ће Бушов предлог добити подршку у Представничком дому, али да би она могла да му изостане у Сенату. Шеф Беле куће је последњих дана, иначе, појачао кампању оправдавања курса у ратовима против тероризма и у Ираку. Сматра се да то чини из два разлога: да ободри нацију која све више критикује стање на тим фронтовима и да његовим републиканцима помогне у припремама за изборе, где анкете сада дају предност опозицији.