Несрећа која се, срећом, није догодила

Није уобичајено да се у наслову неке композиције нађу речи које се у даљем тексту нигде не помињу. Ипак, управо то је случај са првим великим хитом аустралијске групе „Би џиз“ („Bee Gees“) – „Рударска несрећа у Њујорку 1941.“ („New York Mining Disaster 1941“).

„Напрежем уши не бих ли ухватио било какав звук. Можда неко копа под земљом, или су већ сви дигли руке и отишли кући на спавање, са убеђењем да су они који су некада били живи до сада већ сигурно покојни...“ практично је све што асоцира на драму у рударском окну. Нигде помена ни о Њујорку, ни о години несреће. И заиста, како су много касније објаснила браћа Гиб, идеју за песму добили су после једне друге несреће – у Аберфану, у јужном Велсу (Велика Британија) 1966, када су у одрону земље заувек нестале 144 особе, међу њима 116 деце. А у самом Њујорку, те 1941, није се дешавало ништа неуобичајено.

Браћа Гиб су композицију „Рударска несрећа у Њујорку 1941.“ написала седећи у потпуном мраку на степеницама једног студија замишљајући како би могао да се осећа и како да размишља неко ко је затрпан под земљом. Како су објаснили, цео догађај су сместили у Њујорк не би ли избегли било какву асоцијацију са стварном несрећом која се догодила у Аберфану и како не би повредили још свежа осећања оних који су у поменутој трагедији изгубили своје најмилије.

Какву је упечатљивост са собом носила композиција, издата у априлу 1967, показује и то да је доспела у сам врх слушаности у тренутку када су свету своја најбоља дела подарили „Битлси”, Џими Хендрикс, „Џеферсон ерплејн”... Био је то и први хит групе објављен у САД. 

Групу „Би џиз” сачињавали су тројица браће Гиб – Бари, Робин и Морис – родом са британског острва Мен. Ипак, воде се као група из Аустралије, пошто су тамо провели младост и (веома рано) закорачили у музичке воде. Реакција коју је изазвала појава „Њујоршке несреће“ била је по свему неуобичајена. Многи су, наиме, били убеђени да је реч о снимку који су урадили Битлси, а који је требало да покаже да није само име оно што публику привлачи „чупавцима из Ливерпула“, већ истински квалитет њихове музике. „Њујоршка несрећа“ је стављана и у контекст „британске инвазије“, како је назван период изузетне популарности група са Острва у САД. Како ствари заиста стоје, може се закључити из два податка: „Би џизи” су до сада продали више од 200.000 плоча, а њихове песме снимило је до данас чак 2.500 музичара и певача најразличитијих музичких опредељења – од Елвиса Прислија, Џенис Џоплин или Ерика Клептона, до Мајкла Болтона, групе „Фејт но мор“ („Faith No More“)...

У комплетној историји рокенрола тешко је пронаћи пример сличан групи „Би џиз”. Њихова трансформација од бенда који је свет освојио изузетним баладама у диско групу чија музика је постала заштитни знак њујоршких клубова с краја седамдесетих година таква је да је данас тешко наћи много оних који су их волели у оба периода. Као да су, на неки посебан начин, прошли утабаном стазом коју су, у безброј случајева пре њих, прешле америчке легенде рокенрола, а које су своје каријере бунтовника окончавале певајући кантри музику у коцкарским ћумезима Лас Вегаса.

Истинским љубитељима „Би џиза” „Рударска несрећа у Њујорку 1941.“ и мелодије из тог периода остале су заштитни знак групе – за сва времена.

Слободан Самарџија