Манчестер јунајтед са рекордном зарадом и губитком

Управо објављени извештај финансијског пословања Манчестер јунајтеда показао је огромне супротности у игри великих бројева.

Највреднији фудбалски клуб на свету (амерички лист „Форбс” га је у априлу ове године проценио на 2.061.000.000 евра и ставио на прво место своје традиционалне ранг листе) је до 30. јуна 2010. зарадио 328.000.000 евра, али када је подвучена црта губитак је 96.000.000 евра!

Садашње пословање вуче корене из 2005. када је амерички милионер Малком Глејзер за 916.000.000 евра пазарио клуб, али користећи у трансакцији, пре свега, новац позајмљен од инвестиционих и хеџ фондова. Овај капитал познат је и као најскупљи, много скупљи од банкарских зајмова, јер камате су између 14,5 и 17 наспрам максимално девет одсто.

Од тада је протекло много воде Савом и Дунавом, али основни дуг не да није смањен, него је стално увећаван, тако да у овом тренутку износи 597.000.000 евра. Ни то није све. Глејзер је својевремено, као гаранцију, заложио око пола милијарде евра у виду акција Манчестер јунајтеда које доспевају за наплату 2017. У јучерашњем извештају о клупском пословању не помињу се средства која „породична мануфактура” испумпава из клупских прихода на сервисирање ове обавезе, а тај дуг према фондовима није мањи од 230.000.000 евра (камата је 16,25 одсто).

На папиру приходи клуба изгледају овако: 120.000.000 евра од тв – права (раст у односу на претходну годину је 5,1 одсто), 93.000.000 евра су комерцијални послови (увећање је 16,5 одсто, пре свега захваљујући уговорима са компанијама „АОН” и „Најки”) и 115.000.000 евра остварених на дан одигравања утакмица (минус од 7,9 одсто пошто је Манчестер прошле године одиграо мање мечева на домаћем терену због елиминација у четвртфиналу Лиге шампиона и 3. колу лигашког купа). Када се од ове суме одузме трошковник (плате играча су око 150.000.000 евра, отплата дугова, итд) стиже се до губиташке цифре од 96.000.000 евра.

Наравно да никоме не одговара да „црвени ђаволи” оду „под лед”. Уосталом, Манчестер је и даље огромна машинерија за прављење пара, а само име клуба је високопрофитабилни глобални „заштитни знак”. Главна замерка велике навијачке опозиције (али и економских стручњака) усмерена је баш на огромне дугове, тј. на контроверзно преузимање клуба 2005. Навијачи се с правом прибојавају да ће притиснут враћањем новца Глејзер све мање улагати у екипу и довођење звучних имена. Или, другим речима, Манчестер јунајтед неће пропасти, али му у садашњем распореду снага нема спаса, како би то рекао Никола Пашић...

Р. Павловић